Дервента као Блајбург: Након протјеривања из Аустрије, помен усташама преселио се у Републику Српску

Хрватска удружења проистекла из протеклог грађанског рата у БиХ заказала су 2. маја у Дервенти ново обиљежавање и комеморацију у славу својих погинулих „бојовника“.

Подсјећамо, 21. марта ове године у Модрану код Дервенте обиљежена је годишњица формирања 103. бригаде ХВО која се у протеклом грађанском рату у БиХ „прославила“ стравичним злочинима над заробљеним српским цивилима и војницима.

Оно што је посебно иритирало јавност у Републици Српској јесте то што се наведена годишњица одржала поред контроверзног споменика у Модрану у облику слова „У“ и са првим усташким бијелим пољем на хрватској шаховници.

Неколико дана касније, скоро идентична прослава обиљежавања формирања бригада ХВО на територији Српске одржана је на локалном гробљу у Рабићу, као и Великом Мезарју код Дервенте.

Тамо је, уз почасни вод припадника Оружаних снага БиХ из хрватске компоненте, одржано и постројавање поред споменика страдалим војницима ХВО.

– У Друштвеном дому 2. маја одржаће се комеморација, света миса и заједнички ручак поводом обљетнице погибије бранитеља и цивила Бијелог Брда. Њихова жртва уписана је у нашу повијест и наша срца. Никада нећемо заборавити – наводи се у најави обиљежавања годишњице „страдања Хрвата у Дервенти“.

Међутим, оно што је посебно занимљиво јесте то да се „страдање“ Хрвата у Дервенти не односи само на ратне године крајем 20. вијека, већ и на страдале припаднике усташког покрета у Другом свјетском рату. На споменику који се налази на Бијелом Брду код Дервенте, између осталог, одаје се почаст страдалим Хрватима од 1914. до 1918. године, као и онима који су погинули од 1943. до 1947, односно од 1992. до 1995. године.

Према бројним оцјенама, посебно је проблематично најављено одавање почасти хрватским „жртвама“ од 1943. до 1947. године, односно у периоду када су Бијело Брдо, као и бројна хрватска села у околини Дервенте важила за „најтврђе“ бастионе усташтва која се нису предавала партизанским властима чак ни након 9. маја 1945, када је капитулирала нацистичка Њемачка.

Подсјећамо, аустријске власти прије неколико година забраниле су одржавање помена погинулим припадницима усташких формација у Блајбургу, који се претворио у својеврсни усташки „дернек“ и, према оцјени аустријских власти, фестивал величања нацизма и фашизма.

– Нико Хрватима није спречавао да покажу пијетет према својим страдалима у протеклом грађанском рату. Наша полиција их је обезбјеђивала и нико из власти Републике Српске није реаговао – каже за Српскаинфо предсједник Удружења за тражење погинулих бораца и несталих цивила општине Брод Марко Грабовац.

Чим, како додаје, Хрвати редовно долазе у Српску са својим ратним обиљежјима и заставама, поставља се наратив да они „не угрожавају никог“, али се, како истиче, потцјењује да се тиме угрожава глобална безбједност.

– Иза хрватских усташа у Републици Српској остале су масовне гробнице, логори, убијени Срби, многи за којима се још трага… Нико није одговарао ни за тешке злочине које су усташе починиле у Дервенти и Броду. Они данас тамо слободно долазе и изгледа да им је неко дозволио да се тако понашају – истиче Грабовац.

Посланик СДС у Народној скупштини Републике Српске и бивши борац ВРС из Дервенте Перо Ђурић истиче да се у протеклих мјесец дана на територији тог града одала почаст и 103. и 105. бригади ХВО, па чак и, како наводи, усташама у Модрану, Рабићу и Великом Мезарју.

– На Бијело Брдо поново ће доћи батаљон Оружаних снага БиХ да им ода почаст. Није спорно да Хрвати иду да пале свијеће на гробовима својих мртвих, али је спорно да се бригадама ХВО које су у Дервенти и цијелој Посавини починили страшне злочине над Србима одаје било каква почаст. Између оних који су у Другом свјетском рату клали Србе у Дервенти и оних који су то радили 90-их година прошлог вијека, не постоји никаква разлика. Ми у Републици Српској то не смијемо да дозволимо – поручује Ђурић.

(<спан стyле="фонт-фамилy: 'ариал блацк', санс-сериф;"><стронг>ГР)