Свијет страхује од нових шокова у енергетском сектору

Неуспјех САД-а и Ирана да постигну мировни споразум након вишесатних преговора у Пакистану појачао је страхове од дуготрајног шока на тржишту енергије, док танкери остају блокирани у Заливу, цијене нафте расту, а централне банке разматрају одгоду снижења каматних стопа.

Немогућност договора између САД-а и Ирана након маратонских преговора довела је до појачане нервозе на глобалним тржиштима нафте и гаса, док велики број танкера и даље остаје заглављен у Заливу. Амерички потпредсједник ЈД Ванце оптужио је Техеран да није био спреман одустати од свог нуклеарног програма, док су ирански извори поручили да су захтјеви Wасхингтона били "претјерани".

Владе широм свијета све су забринутије због дугорочног ефекта растуће инфлације након скока цијена нафте и гаса. Централне банке наговјештавају да раније најављивана снижења каматних стопа морају бити преиспитана. У Ирској је дошло до друштвених немира, јер су демонстранти протекле седмице и током викенда изашли на улице Дублина због раста трошкова живота.

Савјетник њемачког осигуравајућег друштва Аллианз и бивши предсједник Qуеенс' Цоллегеа Универзитета у Цамбридгеу Мохамед Ел-Ериан оцијенио је да ће неизвјесност наставити доминирати процјенама финансијског утицаја рата.

Он је рекао да су обје стране признале како је "превише оптимистично" очекивати брзи споразум с обзиром на сложеност питања, те додао да ниједна није јасно назначила сљедеће кораке, иако се свјетска јавност фокусира на наставак израелских напада на Либан током викенда.

Ел-Ериан је нагласио да ће, уколико не дође до брзог наставка преговора, почетна реакција финансијских тржишта по отварању трговачке седмице бити даљи раст цијена нафте и трошкова задуживања.

Према његовим ријечима, обим распродаје на берзама, гдје су инвеститори до сада били оптимистичнији него у другим класама имовине, зависиће од тога хоће ли препознати реалну могућност даљње дипломатије. За Уједињено Краљевство, каже он, све то значи нови удар на трошкове живота и мање маневарског простора за фискалну и монетарну политику.

Цијене нафте снажно су осцилирале, да би у сриједу, након постизања примирја, пале испод 100 долара по барелу. Седмицу су завршиле ниже, с Брентом на 94,26 долара по барелу, у односу на врхунац од 119,45 долара током рата и око 72 долара прије избијања сукоба. Америчка референтна нафта Wест Теxас Интермедиате крај седмице дочекала је на нивоу од 95,63 долара по барелу.

Како би спријечила нови раст цијена нафте, Саудијска Арабија је објавила да је обновила свој источно-западни нафтовод и другу инфраструктуру након иранских напада широм Залива.

Према саопштењу министарства енергетике, које је пренијела званична Саудијска новинска агенција, напади су довели до "губитка од приближно 700.000 барела дневно капацитета пумпања кроз источно-западни нафтовод", а радови на потпуној обнови капацитета у нафтном пољу Кхураису су у току.

Утицај рата на свјетску економију доминираће прољетним засједањима Међународног монетарног фонда и Свјетске банке у Wасхингтону, која почињу у понедјељак. Директорица ММФ-а Кристалина Георгиева најавила је да ће ове седмице бити представљена три сценарија, а сви предвиђају нижи економски раст и већу инфлацију, уз посебан осврт на најрањивије економије.

(Клиx) Фото: АП