Данас је Велики четвртак: Ово су обичаји и правила

Српска православна црква и њени вјерници данас обиљежавају Велики четвртак, један од најзначајнијих дана Страсне седмице, посљедње недјеље Васкршњег поста која претходи Васкрсу. Овај дан посвећен је сјећању на Тајну вечеру Исуса Христа са апостолима и установљење свете тајне причешћа.

Установљење свете тајне причешћа

Према јеванђељима, Христос је на Тајној вечери благословио хљеб и подијелио га ученицима уз ријечи да је то његово тијело које се ломи ради опроштаја гријехова. Потом је узео чашу вина и рекао да је то његова крв Новога завјета, која се пролива за спас људи.

Због тога се на литургијама вјерници причешћују хљебом – тијелом Христовим, и вином које симболизује његову крв проливену за спас човјечанства. Тајна вечера била је посљедња заједничка вечера Исуса Христа са дванаесторицом апостола прије распећа.

Велики четвртак је, према црквеном предању, дан када се причешћују вјерници који су постили најмање пет дана. Вјерује се да причешће доноси опроштај и најтежих гријехова, уколико се испоштује православни канон.

Четири важна догађаја

На Велики четвртак обележавају се четири важна догађаја - свето прање ногу ученицима, Тајна вечера, чудесна молитва и издаја сина Божијег.

На Тајној вечери установљени су најсветији канони хришћанске цркве, а  прије свих света тајна причешћа, најсветија тајна евхаристије.

Према јеванђелским записима, Христос је на Тајној вечери благословио хљеб и подијеливши га апостолима рекао: "Ово је тело моје које се за вас ломи ради опроштења гријехова".

Затим је узео чашу вина и рекао: "Пијте из ове чаше сви, ово је крв моја Новога Завјета, која се пролива за вас и за многе, ради отпуштања гријеха".

Ове ријечи Христове понављају се до данас на литургији прије причешћа.

Исус је на Велики четвртак својим ученицима опрао ноге, учећи их да служе једни другима и говорио о предстојећем страдању.

Јудина издаја

Уследила је Јудина издаја, након чега су војници ухватили Исуса у Гетсиманском врту.

Исус је у току вечере открио издајство једног од својих ученика, а у Гетсиманском врту је својом личном молитвом указао да је молитва за вријеме невоља, страдања и искушења највећа снага за подношење свих животних потешкоћа, па и тјелесне смрти.

Те ноћи Христа су се одрекла два његова ученика: Јуда Искариотски и Симон Петар, а један од њих Јуда га је издао односно директно учествовао у његовом хапшењу од власти Рима.

Христос је пред свима рекао: Заиста вам кажем, један од вас издаће ме (Мат.26:21).

"А Јуда издајник његов одговарајући рече: Да нисам ја учитељу? Рече му (Исус): Ти каза“ (Мат. 26:25). Рече му Петар: Нећу те се одрећи макар морао и умријети с тобом" (Мат. 26:35).

Јуда још на Велику Сриједу отишао код јеврејских првосвештеника и рекао: "Шта ћете ми дати и ја ћу вам га издати? А они му положише 30 сребрњака" (Мат. 26:15) чиме је у ствари већ дан прије издао Исуса. Због сјећања на ово издајство сриједом се пости.

Дан без весеља и посебна богослужења
На Велики четвртак нема весеља. По завршетку литургије престаје звоњење звона у црквама, а умјесто тога користи се клепало – ударање у дрвену даску, што траје до сахране Христове.

Према црквеним правилима, на овај дан дозвољено је јести храну припремљену на уљу и попити мало вина.

У свим храмовима СПЦ на овај празник се служи литургија Светог Василија Великог, која се служи 10 пута годишње, на све велике православне празнике.

На литургији Великог четвртка освећује се, по потреби, Свето миро у саборним храмовима у сједиштима аутокефалних цркава, чије је варење почело на Велики понедјељак.

На овој литургији такође се освећују и припремају причасни дарови за болеснике, који се на часним трпезама чувају преко целе године. Уместо херувимске пјесме, причасне и пјесме "Да исполњатсја" пјева се део молитве пред причешће: "Вечери твојеја тајнија".

Увече се држи велико бденије и чита се Дванаест страсних Јеванђеља, у којима су описана страдања Господња.

За успомену на омивање ногу, у саборним храмовима појединих цркава и данас се врши чин омивања ногу послије одслужене архијерејске Литургије Св. Василија Великог, нарочито у Јерусалиму.

У Српској православној цркви, овај чин се вршио већ у првој половини 14. века, као што се види из Типика српског Архиепископа Никодима. У Карловачкој Митрополији обновио га је Митрополит Павле Ненадовић.

Фарбање јаја и обичаји у народу

У појединим крајевима, посебно на Косову и Метохији, јаја се фарбају већ на Велики четвртак. Прво офарбано јаје назива се чуваркућа ( у неким крајевима страшник) , а према народном предању штити дом од болести, урока и временских непогода.

Код неких православних народа управо на овај дан мијеси се и посебан васкршњи колач, док се у другим крајевима фарбање јаја оставља за Велики петак.

Народна вјеровања и забране

Према народном обичају, на Велики четвртак забрањени су радови у пољу, осим сијања лубенице. Вјеровало се да ће лубенице посијане на овај дан дати богат род.

Постоји и обичај да жене одлазе на ријеку, пале свијеће, причвршћују их за мале даске и пуштају низ воду. Овај ритуал посвећен је душама преминулих.

У појединим крајевима раније су се обављале и обредне радње око стоке, како би била здрава и напредна током године.

Некада је постојао обичај да земљорадници тог дана не раде у пољу, већ одлазе у њиву запрежним колима, са стоком, и окупљају се у тишини, без весеља.

Овај празник се повезује и са темељним чишћењем дома: све површине се бришу и перу.

Посебна пажња се посвећује води, јер се вјеровало да купање на Велики четвртак привлачи здравље и qепоту. Сви укућани, посебно дјеца, тада се купају, док се вода ритуално "прочишћава" убацивањем сребрног новчића.

Велика свијећа у манастиру Троноша

Посебан обичај везан је за манастир Троноша, гдје се на Велики четвртак пали велика свијећа тешка више десетина килограма. Она гори одређено вријеме и чува се током године, да би поново била упаљена до наредног Великог четвртка.

(Глас Српске)