Нацрт Устава и поједини закони Српске неуставни

Уставни суд Босне и Херцеовине одржао је дводневну сједницу на којој је утврдио да нацрт Устава Републике Српске није у складу са Уставом БиХ, те утврдио да Одлука о утврђивању нацрта Устава Републике Српске престаје важити наредног дана од дана објављивања одлуке Уставног суда у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине.

Донесене су одлуке и за Главног преговарача, али и укидање финансирања политичких странака из Буџета Републике Српске.

Уставни суд БиХ утврдио је да овај нацрт није у складу с Уставом БиХ.

У складу са чланом 61. став (3) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, укинута Одлука о утврђивању Нацрта Устава Републике Српске престаје важити наредног дана од дана објављивања одлуке Уставног суда у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“.

Такође, у складу са чланом 61. став (1) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, Уставни суд је наложио Народној скупштини Републике Српске, свим надлежним органима у Републици Српској, као и свим службеним или одговорним лицима у тим институцијама да обуставе све активности које предузимају на основу Одлуке о утврђивању нацрта Устава Републике Српске

Нацрт новог Устава Републике Српске, утврђен у марту 2025. године, предвиђа значајно преношење надлежности са државе БиХ на ентитет, укључујући војску и именовања амбасадора. Реакције су оштро подељене: власт Републике Српске ово види као јачање суверенитета, док опозиција у БиХ и међународни фактори упозоравају на кршење Дејтонског споразума и дестабилизацију.

Спорни дијелови:

Враћање надлежности: Укидање заједничких институција БиХ у одређеним областима.

Војска и безбједност: Планира се формирање војске Републике Српске.

Дипломатија: Ентитет преузима улогу у именовању амбасадора из реда српског народа. 

ПСБиХ наложено да нормира процедуру именовања главног преговарача

Уставни суд је у овом предмету, одлучујући о захтјеву тридесет и једног посланика Народне скупштине Републике Српске за оцјену уставности Одлуке о оснивању уреда и процедури именовања главног преговарача и замјеника главног преговарача Босне и Херцеговине за вођење преговора о приступању Европској унији.

Уставни суд БиХ утврдио је да оспорена одлука није у складу са чл. И/2. и ИВ/3.ц) Устава Босне и Херцеговине. Такође, Уставни суд је наложио Парламентарној скупштини да у року од шест мјесеци од дана достављања ове одлуке у складу са својим овлаштењима нормира процедуру именовања главног преговарача и замјеника главног преговарача БиХ за вођење преговора о приступању БиХ у ЕУ и оснивања уреда главног преговарача и замјеника главног преговарача БиХ.

Посланици СНСД-а из НСРС су тражили привремену мјеру за обустављање одлуке Представничког дома Парламентарне скупштине о формирању канцеларије и процедури именовања главног преговарача са Европском унијом.

Бивша Влада Саве Минића: Уставни суд није надлежан

Одлуком у овом предмету Уставни суд је одбацио као недопуштен захтјев једанаест чланова Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине за утврђивање постојања спора између Босне и Херцеговине и Републике Српске у вези с доношењем Одлуке о избору предсједника Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 5/26) и Одлуке о избору чланова Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 5/26) због ненадлежности Уставног суда Босне и Херцеговине за одлучивање.

Подсјетимо, ријеч је Влади РС коју је именовао Минић након што га је за мандатара именовала и одлуку потписала Ана Тришић Бабић - тада в.д. предсједника РС - функција која у Уставу РС не постоји. У Републици Српској очито нису жељели чекати данашњу одлуку. Подсјетимо да је прошле седмице расуштена, па исти дан поново имована нова-стара влада Саве Минића. Правних посљедица нема.

Захтјев Дарка Бабаља о укидању финансирања политичких странака у РС

Уставни су Босне и Херцеговине ставио је ван снаге Закон о финансирању политичких организација, који је Народна скупштина Републике Српске усвојила у мају ове године.

Како се наводи "укидање буџетског финансирања представља несразмјерно мијешање које, у одсуству доказа о „хитној друштвеној потреби“, нарушава начело једнаких могућности и политички плурализам као темеље слободе удруживања у демократском друштву".

Подсјетимо раније је усвојена привремана мјера којом се овај закон привремено ставља ван снаге до доношења коначне одлуке.

Образлажући одлуку, Уставни суд је, између осталог, истакао да постојање битно различитих законских рјешења на државном и ентитетском нивоу, када је ријеч о јавном финансирању политичких странака, указује на аргументовану сумњу да би примјена оспореног закона могла угрозити уставно начело владавине права и резултирати различитим третманом у остваривању политичких права и активности политичких странака из Републике Српске.

Тај закон усвојен је гласовима владајуће већине у парламенту Републике Српске, а њиме је је укинуто финансирање политичких партија из буџета. Закон је предложио СНСД, након што је крајем априла високи представник у БиХ Кристијан Шмит донио одлуку којом се обуставља финансирање СНСД-а и Уједињене Српске (УС) из буџетских средстава на свим нивоима власти.

(Н1)