600 радника иде на улицу, "Нова Љубија" пуштена низ воду

Директор и већински власник Гордан Павловић тражио је стечај предузећу Нова Љубија, Привредни суд је захтјев прихватио и именовао привремену стечајну управницу. Све су прилике да ће она, за 30 дана, одсвирати крај дугој традицији рударења у Приједору.

Тако ће, упркос апелима Синдиката, 600 радника добити отказ. Иду на улицу без отпремнине, јер је Нова Љубија, изнебуха, постала губиташ и у стерчајној маси неће бити новца за достојанствен испраћај радника.

А када рудник стане, потонуће и Жељезнице Републике Српске, јер је превоз руде из Приједора и Зенице чинио 65 % теретног транспорта и доносио највећи дио прихода овом урушеном јавном предузећу.

Све ово се није издешавало само зато што је Павловић запео да се ријеши рудника, који је у минусу и то због тога што му новац дугује, такође његова, Нова жељезара Зеница.

Кључно је ипак то што је власт, очигледно, пустила приједорски рудник “низ воду”.

Свака сумња је отклоњена на посљедњој сједници Народне скупштине Републике Српске. Узалуд су посланици постављали питања шта ће бити са Новом Љубијом.

Надлежни министар Петар Ђокић није рекао ништа, а Сузана Гашић, посланица СНСД, која је и замјеница директора Нове Љубије, није рекла ништа ново.

Распричао се једино нови стари премијер Саво Минић и објаснио све оном ко зна да слуша.

Минић је рекао је да ће “Влада урадити све што је у њеној моћи да ријеши проблем рудника Нова Љубија“, али је након тога признао и да “има ствари које Влада не може учинити”. А списак тих ствари је, изгледа, подугачак.

– Разговарао сам са власником и са радницима и са синдикатом, није да нисам упућен. Али ако не ради Жељезара Зеница, они немају коме продати руду. Ником осим Зеници на овој кугли земаљској они не могу продати руду. То је сурова економија и ми ту не можемо ништа – рекао је Минић.

Додао је да је тражио да Савјет министара донесе заштитну мјеру.

– Ми смо тражили намет на увоз жељеза од 30%, они су нудили 20%, пристали бисмо и на то, али одлуке још нема – рекао је Минић.

Ипак, та фамозна заштитна мјера, која би наводно спасила оба Павловићева предузећа, и зеничку жељезару и приједорски рудник, трајала би само 200 дана. А послије тих 200 дана, опет, потоп.

Радници су свјесни тога, зато од власника Нове Љубије траже да им, у случају да Савјет министара ипак уведе заштитне намете, гарантује да ће радници бити збринути, на овај или онај начин.

– Тражимо гаранције да ћемо радити и послије истека тих 200 дана, или да ће радници у случају другачијег исхода добити заслужене отпремнине – поручују из Синдикалне организације Нове Љубије.

Пошто у стечајној маси неће бити новаца за отпремнине, синдикалци траже програм социјалног збрињавања радника, какав су имали радници Електропривреде или Жељезница.

(Српскаинфо)