Милан Благојевић: Република Српска је негативни рекордер 

Од августа 2025. године па до данас, 17.3.2026. године, тј. за који дан више од пола године, Република Српска по трећи пут, од чега у два наврата неуставно, добија мандатара за састав Владе Републике Српске. 

Др Милан Благојевић 

Први пут је то било у августу 2025. године када је Милорад Додик, представљајући се као предсједник Републике, предузео радњу предлагања Саве Минића за премијера, иако у том тренутку Додик није био предсједник Републике Српске, чиме је прекршен Устав Републике Српске.

Други пут, и поново неуставно, је то учињено у јануару ове године, када је Саву Минића за премијера предложила неуставна Ана Тришић-Бабић, која је неуставна зато што је супротно Уставу Републике Српске именована за в.д. предсједника Републике Српске, иако тај устав прописује да предсједника Републике Српске када је из било којег разлога спријечен да обавља ту функцију може да замјењује само један од потпредсједника Републике Српске, што Тришић-Бабић није била, усљед чега ју је Народна скупштина неуставно именовала за в.д. предсједника Републике Српске.

И трећи пут је Саво Минић предложен за премијера сада у марту ове године, тако да ћемо у рекордно кратком времену добити и трећу Минићеву владу, што је несумњиво негативан рекорд.
По томе је, нажалост, Република Српска јединствен примјер какав се не може наћи нигдје више у свијету парламентарне демократије.

Дакле, овакве наопаке праксе нема не само у земљама из нашег ближег окружења, већ и шире.

О томе свједочи податак добијен истраживањем и доступан на порталу певресеарцх о дужини трајања влада земаља чланица ЕУ.

Из резултата тог истраживања може се закључити (погледати табелу у прилогу овог текста) да су у периоду од завршетка Другог свјетског рата до 31.12.2022. године најкраће владе биле оне у Белгији, Финској и Италији. Оне су у тим земљама трајале краће од једне године, али ипак дуже од три Минићеве владе заједно.

Затим слиједе државе у којима су у посматраном периоду владе трајале дуже од једне године. То су: Летонија, Словачка, Бугарска, Пољска, Чешка, Словенија, Хрватска, Грчка, Холандија, Аустрија и Естонија.

Дуже од двије године трајале су владе у: Данској, Шведској, Ирској, Великој Британији (за вријеме док је била у ЕУ), Шпанији, Њемачкој и Мађарској.

А најдуже су трајале владе Малте и Луксембурга.

Пише: МИлан Благојевић