Власт спискала новац из буџетске резерве, многи подаци скривени

Новац се дијели на основу недовољно уређених правила, а јавност не зна много ни о разлозима ни о ефектима због којих је подијељен јер институције не дозвољавају увид у податке о трошењу.

Крајем децембра 2020. године малу општину на сјеверозападу Босне и Херцеговине (БиХ) задесила је невоља − неразвијену Костајницу потресао је јак земљотрес у којем је троје људи повријеђено, а скоро хиљаду објеката оштећено.

Штету процијењену на 9,6 милиона марака локална власт није могла сама да поправи јер је већ била презадужена. Но, значајнија помоћ није стизала ни са других нивоа у земљи – Влада Републике Српске (РС) дала је тек 300.000 марака.

Из буџетске резерве Републике Српске, формиране за помоћ у оваквим хитним и непредвиђеним ситуацијама, за помоћ Костајници стигла је још 71 хиљада КМ до краја 2024. године.

Република Српска је од краја 2019. до краја 2024. године са ове буџетске ставке подијелила 53,8 милиона КМ, али је тек мали дио тог новца утрошен за помоћ грађанима у хитним ситуацијама. Овим новцем финансиране су јавне институције, спортски клубови и појединци, удружења и приватне фирме.

Новац се дијели на основу недовољно уређених правила, а јавност не зна много ни о разлозима ни о ефектима због којих је подијељен јер институције не дозвољавају увид у податке о трошењу.

Заборављено мјесто

Костајница није могла много да учини са помоћи која јој је стигла од Владе Републике Српске нити са додатних 150 хиљада марака буџетских резерви државе и Кантона Сарајево.

Начелник општине Никола Јањетовић каже да су тражили помоћ за санацију од РС. “Одговор је, заправо, био да је постигнут договор са Србијом и да ће нам Србија обезбиједити тај дио средстава.”

Пет година након потреса објекти су највећим дијелом санирани донацијом од 6 милиона марака из Србије. И преостали радови на јавним зградама за које треба до два милиона марака требали би бити завршени овим новцем.

“Наш буџет не може да изнесе ниједан значајнији, ма чак и безначајни инфраструктурни пројект”, каже начелник Јањетовић и додаје: “За нас је и 100.000 марака много. Како год некоме тих 100.000 марака изгледало смијешно, нама је много”.

Иако су помоћ тражили од свих нивоа власти у БиХ, она је углавном стизала од донатора извана. Осим новца из Србије, Костајница је добила и укупно 653.000 марака од швајцарске хуманитарне организације „Каритас“, Црвеног крста, Покрајинске Владе Војводине и других донатора.

Одборник у Скупштини општине Ненад Рељић (СДС) сматра да је то зато што Костајница, из које људи углавном одлазе, нема значајно бирачко тијело: “Све те веће позиције које све партије попуњавају нису заинтересоване за ово мјесто и нормално да ће он одлучити да дâ неке веће износе мјестима гдје може добити више гласова”.

Од потреса до краја 2024. године РС је подијелила 46,6 милиона марака из буџетске резерве, а највећи дио је подијељен одлукама Владе.

Од тог износа 1,5 милиона марака је издвојено за санацију штета од пожара, спречавање заразних болести код стоке и борбу против епидемије корона вируса.

Влада Републике Српске је у задњих пет година на располагању имала између 80 и 150 милиона КМ резерве годишње, у зависности од укупног буџета.

Премијер располаже са милион, а министар финансија са 50.000 марака за хитне и непредвиђене издатке.

Влада РС је током четири године из резерве дала 6,4 милиона КМ за представништва и промоцију у Русији и Аустрији иако их сваке године финансира са више од милион КМ из редовног буџета.

Из представништава нису одговорили на упит новинара Центра за истраживачко новинарство (ЦИН) о утрошку новца из буџетске резерве.

У извјештајима о њиховом раду фокус је на активностима, а не на ефектима.

Углавном се баве пружањем подршке, организацијом посјета и састанака, учешћем на форумима и конференцијама, успостављањем контаката, истраживањем тржишта и превођењем докумената. Дио тога раде онлајн.

Нису наведени ни резултати о реализованим инвестицијама, радним мјестима, расту извоза, завршеним пројектима и повећању броја туриста. Због тога је тешко процијенити стварни ефекат њиховог рада и оправданост новца који троше у земљама гдје БиХ већ има амбасаде које се могу бавити наведеним активностима.

Из резерве је суфинансиран и тениски турнир „Српска Опен“ са 2,8 милиона КМ. Уз додатне милионе марака са других ставки и из других буџета у Републици Српској, турнир је одржан 2023. у Бањалуци, а потом, упркос обећањима о останку, одлуком власника лиценце Јона Тиријака пресељен у Букурешт у Румунију.

“Није нам познато са којих буџетских ставки је вршено финансирање турнира и на који начин”, рекли су за ЦИН из Тениског савеза Републике Српске и додали да је најзначајнији дио потрошен на грађевинске радове.

Иако терени данас изгледају запуштено, из Тениског савеза тврде да се користе и да нису остављени да пропадају, као и да настоје да осигурају новац за постављање крова.

“Што се тениског тог терена тиче, он заиста пропада и ни у каквој функцији није. Једино је послије тог тениског турнира одржан један турнир у кошарци и то је то”, рекла је Дијана Јешић, одборница Народног фронта у Скупштини Бање Луке.

Градска управа је на двије године терене уступила Савезу уочи радова и одржавања турнира. Одлука о уступању је престала да важи у априлу 2025, али теренима и даље управља Савез.

Из буџетске резерве РС је отишло и најмање 3,8 милиона марака за вјерске објекте, те 4 милиона Граду Источно Сарајево, уз недоречена објашњења као што су “финансијска помоћ”, „превазилажење кризе узроковане корона вирусом“ и “реализација пословних активности”.

Скоро пола милиона отишло је за набавку три аутомобила за Министарство унутрашњих послова РС.

Власти у Републици Српској из резерве финансирају и Фудбалски клуб „Борац“. Од 2014. клуб је из резерве добио 2,8 милиона марака као „финансијску помоћ“ док су истовремено приходи клуба порасли за 13 милиона марака. Нико из „Борца“ новинарима ЦИН-а није одговорио на питања о утрошку добијеног новца.

“Интервентна средства су намијењена искључиво да се помогне у хитним ситуацијама, у ситуацијама када немате предвиђена средства у буџету, а морате хитно да реагујете, рецимо код неких елементарних непогода или томе слично, али на овај начин мислим да је злоупотријебљена и обесмишљена сама суштина те буџетске резерве”, објашњава Срђан Траљић из Транспаренцy Интернатионал БиХ.

Бивши премијер Радован Вишковић каже за ЦИН да нема надлежност да прича о начинима на које је Влада у његова два мандата одлучивала о подјели ових милиона јер више није премијер. Влада РС није одговорила на позиве новинара ЦИН-а за разговор о овој теми.

Бизнис на бањалучки начин

Новац из резерви тешко долази до подручја погођених природним или другим непогодама, али на поједине адресе стиже из године у годину, скоро као редовним буџетским корисницима.

Фирме и удружења бившег главног уредника „Независних новина“ Драгана Јеринића и некадашње новинарке „Гласа Српске“ Бранкице Тејић-Јеринић добили су 599.000 марака из буџетске резерве од 2019. до 2024. године.

Одмах по оснивању фирме за промоцију и рекламу “Цонецтар” 2020. године у Бањој Луци, стигло је 15 хиљада марака од тадашњег премијера РС Радована Вишковића.

У Консолидованом извјештају о извршењу буџета РС пише да је у питању подршка невладиним организацијама “у превазилажењу посљедица изазваних епидемијом корона вируса”. Према истом извјештају, ниједна друга фирма нити удружење нису добили новац из резерве у ову сврху.

Јеринић, ипак, тврди да је новац био за интернет страницу на којој су објављивани подаци о обољелима од корона вируса у РС, а на основу приједлога који су послали Влади. “Ми смо то свако јутро ажурирали како пошаљу домови здравља. Пошто је то прошло, корона вирус, ми смо тај сајт и угасили.”

Јеринићеве фирме годинама добијају послове на тендерима ентитетских институција, а он каже да је близак са сваком власти у РС. Ипак, тврди да не добија новац због тога. “И кад је СДС био на власти и кад је СНСД на власти, ја јесам близак властима РС. Не видим ја ту нешто спорно.”

Исто тако је, каже, добио и 20 хиљада марака за фирму “Инфо 5” коју је основао 2008. са Бранкицом Тејић-Јеринић. Фирма се бави савјетовањем у односима с медијима, организацијом догађаја, управљањем пројектима, израдом билтена и истраживањем тржишта. Новац су добили од Вишковића за организацију дигитал маркетинг конференције.

“Значи, једноставно: ми аплицирамо и нама се то одобри. Е, сад, да ли је то буџетска резерва или није, ја то стварно не знам, али то је, једноставно, нека уходана пракса како се ради са институцијама Владе РС”, објашњава Јеринић пут до хиљада марака иако буџетска резерва не служи за финансирање пројеката приватних организација и појединаца. Јеринић је новинарима ЦИН-а најприје обећао доставити извјештаје о пројектима који су финансирани из буџетске резерве, а касније је рекао да их нема.

Јеринићи добијају новац из резерве РС  и за удружења. Драган је генерални секретар Удружења „Произвођачи електричне енергије из обновљивих извора“. Удружење је за четири године из резерве добило 80.000 марака за кампање о енергетској одрживости. „То нису чак ни велика средства, ти се не можеш обогатити на тим средствима“, каже Јеринић.

Бранкица Тејић-Јеринић је одговорно лице Удружења грађана ЦЕС које је од Владе РС и Сташе Кошарца добило укупно 50.000 марака за едукативне кампање портпарола.

Срђан Траљић из ТИБиХ истиче да јавна средства морају бити додијељена на основу јасних критерија и са транспарентним извјештајима о импакту, што овдје недостаје. Поред новца из резерви, Јеринићеве фирме „Инфо Фиве“, “Цонецтар”, “Инфо 5” и “Грапе” су од 2019. године с Владом РС склопиле уговоре вриједне више од 400 хиљада марака.

Посебно се издваја платформа бусинессрпска.цом која је грађане коштала најмање 775 хиљада марака, од чега је 454.000 КМ плаћено из буџетске резерве, иако платформа има занемарљив број пратилаца и прегледа на друштвеним мрежама.

По закону и страначко-пријатељској линији

Министарство финансија РС тврди да је све по закону, али одбија доставити документацију о удружењима којима руководе чланови СНСД-а или особе блиске Милораду Додику.

Више од 200.000 марака подијељено је таквим удружењима, укључујући Џудо клуб “Рандори”, Удружење “Политиколог” Милана Љепојевића, те Фондацију “Српска кућа” Горице Додик.

Посланици опозиције у НСРС, попут Милана Савановића и Бојана Кресојевића, тврде да се средства третирају као буџетска дискреција и да нема јасних критерија ни друштвене користи, док посланици власти сматрају да је расподјела оправдана.

Извјештаји ревизора показују да се власт задужује за буџетску резерву, али тај новац не троши на хитне ситуације, што ревизори наводе само информативно без конкретних препорука.

(ЦИН)