Врхушка СНСД-а "спашава" никад климавији буџет?!

Санкције су скинуте, трка за парама је почела. Од Србије, преко Мађарске до САД. Врхушка СНСД-а на све начине покушава да стабилизује никад климавији буџет. Детаљи у тајности.

Република Српска поново има могућност за зајмовима код међународних кредитора, поносно је саопштио недавно премијер Саво Минић. План је да Српска на црту узме милијарду КМ. Детаљи се крију, а досадашња пракса нам говори да је ријеч о текућој потрошњи.

“Наравно да не могу да кажем. Рекао сам вам оно што могу да тражимо тржиште капитала у цијелом свијету. Тражимо најповољније услове. Реците ми једну институцију која би вам рекла. Немојте бити баш толико радознали”, рекао је премијер Минић прије неколико дана.

Капитал је дошао до информације да ће Влада поново по паре у Беч. На истој тој берзи су грађанима Српске на врат натоварили дуг од 340 милиона марака 2018. године. 

“Да би се вратило из буџета 1,7 милијарди, а тих прихода нема, тако да је јасно да се морало изаћи на међународно тржиште”, каже економиста Зоран Павловић.

Економиста Миленко Станић наводи да је јасно да домаће финансијско тржиште нема на располагању довољно депозита из којих би могли да финансирају дефиците буџета Републике Српске.

Колико су финансијске рупе Српске велике доказује податак да је министарка финансија Зора Видовић 3. фебруара саопштила да буџет нема потребу за додатним ликвидним средствима, а за само седам дана касније 10. фебруара из трезора београдске “Алта банке” посуђено је 22 милиона евра.

“То је било због сигнала домаћег банкарског сектора да они не располажу тим новцем и да ће то бити неуспјешна емисија и због тога је Влада окренула према Србији како би успјела да исплати мјесечне буџетске обавезе, прије свега плате буџетских корисника”, рекао је Станић.

За њега је проблематичан и начин на који Народна скупштина унапријед дефинише распон каматне стопе.

“Не можемо да рачунамо да ћемо испод 6 одсто да платимо било који дуг који направимо у иностранству. То су високе каматне стопе и више су од било које земље у региону. Веће су и од камата које плаћа Федерација БиХ која се задужује по каматама до 3,5 одсто.”

“То није добар начин јачања привреде. Тачно је да се земље задужују, али се задужују да би подржале привреду и повећале број запослених. Ово се може сматрати крпљењем рупа из буџета. Недостатак развојних фондова који су у стању да запосле људе, плате већи порез... је велики пропуст који Влада чини”, јасан је економиста Павловић.

Од међународних финансијских екскурзија СНСД-а требало би подсјетити и на Лондонску берзу гдје се буџет 2021. задужио за 300 милиона евра. Године пресипања из шупљег у празно инвестиције су свеле на минимум, па тако у садашњем буџету од седам милијарди КМ, свега 150 милиона иде у корист развоја инфраструктуре и привреде. Истовремено, на камате за раније кредите ове године иде око 280 милиона КМ. 

(БН) Фото: БН