Vrhuška SNSD-a "spašava" nikad klimaviji budžet?!

Sankcije su skinute, trka za parama je počela. Od Srbije, preko Mađarske do SAD. Vrhuška SNSD-a na sve načine pokušava da stabilizuje nikad klimaviji budžet. Detalji u tajnosti.

Republika Srpska ponovo ima mogućnost za zajmovima kod međunarodnih kreditora, ponosno je saopštio nedavno premijer Savo Minić. Plan je da Srpska na crtu uzme milijardu KM. Detalji se kriju, a dosadašnja praksa nam govori da je riječ o tekućoj potrošnji.

“Naravno da ne mogu da kažem. Rekao sam vam ono što mogu da tražimo tržište kapitala u cijelom svijetu. Tražimo najpovoljnije uslove. Recite mi jednu instituciju koja bi vam rekla. Nemojte biti baš toliko radoznali”, rekao je premijer Minić prije nekoliko dana.

Kapital je došao do informacije da će Vlada ponovo po pare u Beč. Na istoj toj berzi su građanima Srpske na vrat natovarili dug od 340 miliona maraka 2018. godine. 

“Da bi se vratilo iz budžeta 1,7 milijardi, a tih prihoda nema, tako da je jasno da se moralo izaći na međunarodno tržište”, kaže ekonomista Zoran Pavlović.

Ekonomista Milenko Stanić navodi da je jasno da domaće finansijsko tržište nema na raspolaganju dovoljno depozita iz kojih bi mogli da finansiraju deficite budžeta Republike Srpske.

Koliko su finansijske rupe Srpske velike dokazuje podatak da je ministarka finansija Zora Vidović 3. februara saopštila da budžet nema potrebu za dodatnim likvidnim sredstvima, a za samo sedam dana kasnije 10. februara iz trezora beogradske “Alta banke” posuđeno je 22 miliona evra.

“To je bilo zbog signala domaćeg bankarskog sektora da oni ne raspolažu tim novcem i da će to biti neuspješna emisija i zbog toga je Vlada okrenula prema Srbiji kako bi uspjela da isplati mjesečne budžetske obaveze, prije svega plate budžetskih korisnika”, rekao je Stanić.

Za njega je problematičan i način na koji Narodna skupština unaprijed definiše raspon kamatne stope.

“Ne možemo da računamo da ćemo ispod 6 odsto da platimo bilo koji dug koji napravimo u inostranstvu. To su visoke kamatne stope i više su od bilo koje zemlje u regionu. Veće su i od kamata koje plaća Federacija BiH koja se zadužuje po kamatama do 3,5 odsto.”

“To nije dobar način jačanja privrede. Tačno je da se zemlje zadužuju, ali se zadužuju da bi podržale privredu i povećale broj zaposlenih. Ovo se može smatrati krpljenjem rupa iz budžeta. Nedostatak razvojnih fondova koji su u stanju da zaposle ljude, plate veći porez... je veliki propust koji Vlada čini”, jasan je ekonomista Pavlović.

Od međunarodnih finansijskih ekskurzija SNSD-a trebalo bi podsjetiti i na Londonsku berzu gdje se budžet 2021. zadužio za 300 miliona evra. Godine presipanja iz šupljeg u prazno investicije su svele na minimum, pa tako u sadašnjem budžetu od sedam milijardi KM, svega 150 miliona ide u korist razvoja infrastrukture i privrede. Istovremeno, na kamate za ranije kredite ove godine ide oko 280 miliona KM. 

(BN) Foto: BN