За три године скоро 30.000 више умрлих него рођених

Босна и Херцеговина већ годинама биљежи пад наталитета и негативан природни прираштај, што је један од највећих демографских изазова у БиХ. Статистички подаци показују да је из године у годину све више умрлих од броја новорођених.

Према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине, у 2023. години рођено је 24.938 беба, док је 34.434 особа умрло.

У 2024. години рођено је 24.598, док је умрло 35.595 особа.

Када је ријеч о претходној 2025. години, закључно с 9. мјесецом, рођено је 17.465 беба, док је умрло 26.600 особа.

Уколико анализирамо податке из природног прираштаја, БиХ је за само те три године изгубила 29.628 становника.

Подаци показују да се негативни трендови по питању демографије у земљи не заустављају.

Босна и Херцеговина нема популацијску политику на државном нивоу, јер су надлежности подијељене по ентитетима.

На ову тему разговарали смо с демографом Александром Чавићем који нам је казао како БиХ губи становништво на основу негативног природног прираштаја и кроз миграционо кретање.

"Тенденција је јасна и она је таква, већ годинама уназад биљежимо све лошије резултате на пољу природног кретања становништва и те негативне тенденције се, нажалост, не успоравају. Због чега је то тако?

С једне стране, оно је узроковано још једном ситуацијом. Подсјетићу вас да се број становника на некој територији и његове структуре обликују кроз два начина. Дакле, једно је природно кретање, а друго миграционо кретање.

Ми, нажалост, и једну и другу компоненту која утиче на број становника имамо са негативним предзнаком. Дакле, ми губимо становништво и по основу негативног природног прираштаја и по основу негативног миграционог салда у погледу вањских миграција, дакле, кроз миграционо кретање.

Оно што је проблематично јесте што ове двије величине, да тако кажем, једна другу условљавају и постоји међузависност", казао је Чавић.

Даље појашњава да, у погледу спољних миграција, највише учествује младо становништво у средњим годинама, које је заправо и основ за репродукцију у садашњем и у будућем периоду.

"Што је још проблематичније, не губимо само становништво у погледу миграција као садашњи квантум броја становника, него и као потенцијал за репродукцију у будућности.

Шта нас је довело у ту позицију? Прије свега довело нас је одсуство у стратешком приступу у овој области", појаснио је.

Истиче да је неопходно да надлежни органи формулишу одговарајуће политике у овој области, прије свега демографску стратегију.

Наглашава да је важно формулисати те документе и кренути у њихово дугорочно провођење.

"Без дугорочног стратешког, планског и системског приступа ми немамо никакве шансе на успјех", казао је Чавић.

(Клиx)