Минићевом оставком Додик признао пораз

Уплашен поразом свог кандидата Синише Карана у трци за предсједником Републике Српске, која је више него извјесна, Милорад Додик је наредио свом куму Сави Минићу да поднесе оставку на мјесто предсједника Владе Републике Српске, и прије одлуке Уставног суда БиХ, што представља издају и капитулацију, али и отворено признање да је Бранко Блануша побједник и нови предсједник Републике Српске.

Поред тога ово је признање да су били свјесни неуставног именовавања Сава Минића за премијера, на што смо упорно упозоравали, и да су се поигравали Републиком Српском и судбином грађана, јер сада све одлуке Владе Републике Српске донесене у последњих пола године доводе се у питање.

Чудно је што Додик и режим не само признају Уставни суд БиХ, за који су до јуче и нагодбе да Американцима тврдили да је нелегитиман и да га не признају, већ се предају и спроводе његове одлуке чак и прије него што судије формално гласају и донесу одлуку, што је велико понижење за Републику Српску.

За сутра је заказана сједница Колегијума Народне скупштине Републике Српске, а врло је извјесно да ће наредне седмице, надам се после Светог Јована, бити заказана нова посебна сједница Народне скупштине Републике Српске, кад се Ненад Стевандић и братија врате са скијања у Аустрији, да се на приједлог Ане Тришић Бабић бира нова Влада, али је и њен легитимитет и избор је споран, јер чекамо Одлуку Уставног суда Републике Српске коме сам поднио апелацију.

Било би логично да се сачекају резултати поновљеног гласања 8.2.2026. године па да онда нови предсједник предложи мандатара, након консултација са свим парламентарним странкама, али режим је свјестан побједе Бранка Блануше и сада посеже за новим сулудим потезима.

Чудно је што народ ћути и нијемо посматра понижења и урушавање Народне скупштине Републике Српске, Владе и других институција умјесто да масовно изађе на улицу и каже режиму шта мисли од његобој издају и капитулацији.

Саво Минић управо најављује промјене у Влади, смјене министара, што је смоквин лист за предају, да се успут склоне непожељни, али све им је готово.

(Небојша Вукановић)