Како је возач аутобуса преузео власт у Венецуели?

У тренутку када се Венецуела суочава са најтежом кризом у скоријој историји, у центру светске пажње налази се Николас Мадуро Морос, човек који је успео да задржи власт дуже него што су му многи предвиђали.

Од скромних почетака као возач градског аутобуса до титуле наследника "чавизма", Мадурова биографија је прича о лојалности, политичком преживљавању и нераскидивом партнерству са супругом Силијом Флорес.

"Председник радник"

Николас Мадуро је рођен 23. новембра 1962. године у Каракасу, у радничкој породици. За разлику од многих латиноамеричких лидера који су школовани на престижним универзитетима или војним академијама, Мадуро је своју каријеру започео за воланом. Седамдесетих и осамдесетих година прошлог века радио је као возач у компанији за јавни превоз у Каракасу.

Управо у синдикату радника подземне железнице и аутобуса (Метро де Царацас) почео је његов политички пут.

Постао је истакнути синдикални лидер, што му је отворило врата левичарских кругова. Иако никада није дипломирао на факултету, Мадуро је поседовао природни дар за комуникацију са радничком класом, што је касније постао темељ његовог политичког бренда "Председник радник".

Чавезов верни војник

Преокрет у његовом животу догодио се почетком деведесетих, када се придружио Покрету за пету републику (МВР) који је предводио Уго Чавез. Мадуро је био један од оснивача овог покрета и остао је уз Чавеза након неуспелог државног удара 1992. године, радећи на његовом ослобађању из затвора.

Када је Чавес дошао на власт 1999. године, Мадурова каријера је кренула узлазном путањом, те су се позиције у државном врху само низале.

Као посланик и председник Народне скупштине сужио је у парламенту где је био један од кључних аутора новог Устава из 1999. године. Министар спољних послова је био од 2006.до 2013. године. На овој позицији провео је скоро седам година, градећи стратешке везе са Русијом, Кином и Ираном

Коначно, потпредседник државе је постао 2012. године када је био десна рука већ болесног Чавеса.

Долазак на власт

Кључни моменат за историју Венецуеле догодио се 8. децембра 2012. године. У свом последњем телевизијском обраћању нацији пре одласка на операцију на Кубу, Уго Чавез је именовао Мадура за свог наследника.

- Моје мишљење, чврсто и потпуно као пун месец, јесте да гласате за Николаса Мадура - поручио је Чавез тада, преносе светски медији.

Након Чавезове смрти у марту 2013. године, Мадуро је победио на ванредним изборима опозиционог кандидата Енрикеа Каприлеса са минималном разликом од 1,5 одсто гласова.

Иако је опозиција оспорила резултате, Национални изборни савет (ЦНЕ) потврдио је његову победу. Од тада, његову владавину обележили су реизбори 2018. и 2024. године које су САД, ЕУ и УН прогласили нерегуларним и недемократским (Извор: Извештај Комесаријата УН за људска права).

Силија Флорес

Иза сваког Мадуровог потеза стоји Силија Флорес, жена коју он не зове "Прва дама", већ "Прва боркиња" (Примера Цомбатиенте). Флорес је, као и Мадуро, деценијама у врху политике.

Силија је била Чавесов адвокат, а касније прва жена председница Народне скупштине од 2006. до 2011. године. Сматра се да је њен утицај на Мадура огроман, јер она служи као кључни стратег унутар Уједињене социјалистичке партије Венецуеле (ПСУВ).

(Телеграф.рс) Фото: Тањуг/АП