Kako je vozač autobusa preuzeo vlast u Venecueli?

U trenutku kada se Venecuela suočava sa najtežom krizom u skorijoj istoriji, u centru svetske pažnje nalazi se Nikolas Maduro Moros, čovek koji je uspeo da zadrži vlast duže nego što su mu mnogi predviđali.

Od skromnih početaka kao vozač gradskog autobusa do titule naslednika "čavizma", Madurova biografija je priča o lojalnosti, političkom preživljavanju i neraskidivom partnerstvu sa suprugom Silijom Flores.

"Predsednik radnik"

Nikolas Maduro je rođen 23. novembra 1962. godine u Karakasu, u radničkoj porodici. Za razliku od mnogih latinoameričkih lidera koji su školovani na prestižnim univerzitetima ili vojnim akademijama, Maduro je svoju karijeru započeo za volanom. Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka radio je kao vozač u kompaniji za javni prevoz u Karakasu.

Upravo u sindikatu radnika podzemne železnice i autobusa (Metro de Caracas) počeo je njegov politički put.

Postao je istaknuti sindikalni lider, što mu je otvorilo vrata levičarskih krugova. Iako nikada nije diplomirao na fakultetu, Maduro je posedovao prirodni dar za komunikaciju sa radničkom klasom, što je kasnije postao temelj njegovog političkog brenda "Predsednik radnik".

Čavezov verni vojnik

Preokret u njegovom životu dogodio se početkom devedesetih, kada se pridružio Pokretu za petu republiku (MVR) koji je predvodio Ugo Čavez. Maduro je bio jedan od osnivača ovog pokreta i ostao je uz Čaveza nakon neuspelog državnog udara 1992. godine, radeći na njegovom oslobađanju iz zatvora.

Kada je Čaves došao na vlast 1999. godine, Madurova karijera je krenula uzlaznom putanjom, te su se pozicije u državnom vrhu samo nizale.

Kao poslanik i predsednik Narodne skupštine sužio je u parlamentu gde je bio jedan od ključnih autora novog Ustava iz 1999. godine. Ministar spoljnih poslova je bio od 2006.do 2013. godine. Na ovoj poziciji proveo je skoro sedam godina, gradeći strateške veze sa Rusijom, Kinom i Iranom

Konačno, potpredsednik države je postao 2012. godine kada je bio desna ruka već bolesnog Čavesa.

Dolazak na vlast

Ključni momenat za istoriju Venecuele dogodio se 8. decembra 2012. godine. U svom poslednjem televizijskom obraćanju naciji pre odlaska na operaciju na Kubu, Ugo Čavez je imenovao Madura za svog naslednika.

- Moje mišljenje, čvrsto i potpuno kao pun mesec, jeste da glasate za Nikolasa Madura - poručio je Čavez tada, prenose svetski mediji.

Nakon Čavezove smrti u martu 2013. godine, Maduro je pobedio na vanrednim izborima opozicionog kandidata Enrikea Kaprilesa sa minimalnom razlikom od 1,5 odsto glasova.

Iako je opozicija osporila rezultate, Nacionalni izborni savet (CNE) potvrdio je njegovu pobedu. Od tada, njegovu vladavinu obeležili su reizbori 2018. i 2024. godine koje su SAD, EU i UN proglasili neregularnim i nedemokratskim (Izvor: Izveštaj Komesarijata UN za ljudska prava).

Silija Flores

Iza svakog Madurovog poteza stoji Silija Flores, žena koju on ne zove "Prva dama", već "Prva borkinja" (Primera Combatiente). Flores je, kao i Maduro, decenijama u vrhu politike.

Silija je bila Čavesov advokat, a kasnije prva žena predsednica Narodne skupštine od 2006. do 2011. godine. Smatra se da je njen uticaj na Madura ogroman, jer ona služi kao ključni strateg unutar Ujedinjene socijalističke partije Venecuele (PSUV).

(Telegraf.rs) Foto: Tanjug/AP