Ћутолози у НСРС добију функцију и све дебело наплате

Народна скупштина - највиши законодавни дом Републике Српске, мјесто гдје се доносе важне одлуке и расправљају питања битна за сваког грађанина, доносе се закони, мијењау правила, усвајају одлуке, али све то некима чини се није занимљиво.

Сједе у скупштинским клупама и никада се нису јавили за ријеч, а све то добро наплате. Они су народни посланици који се никад нису јавили за ријеч. 

Не јављају се за ријеч, не расправљају ни о једној теми, не питају ништа, не реплицирају и не исправљају криве наводе, сједе у скупштинским клупама и током засиједања не раде ништа, они су ћутолози.

Народни посланици, назив је који никако не оправдавају.

Ћутологу је посао да сједи и попуњава скупштинскуо мјесто, да гласа кад му је наређено да гласа, а плата од око 4.000 марака уредно се слива на рачун. 

Из редова СНСД-а нису се за ријеч јавили Радојица Видовић, Милан Дакић и Нина Букејловић, која је у међувремену постала потпредсједник Народне скупштине и њено једино обраћање било је руковођење сједницом.

Поред њих у фебруару ове године у скупштинске клупе засјео је и Миодраг Мишић, а како је засјео, тако никад није ни устао да би о нечему расправљао. 

Из редова ДНС-а најбољи у ћутању је Предраг Нешић, а у овој странци донедавно је била и Николина Шљивић, која је сада самостални посланик, а чији се глас такође, никада није чуо у скупштинској сали.

Предсједник народне скупштине Ненад Стевандић оправдава начин рада, или боље речено нерада, ових посланика. Он у њиховом ћутању не види ништа спорно.

„Није једини резултат у јављању, у коментарисању, јер се то често претвори у таргетирање, вријеђање и свађу. Мислим да је најважније то што Народна скупштина ради је то да она почне сједницу, утврди дневни ред, испуни своју уставну функцију, изгласа законе, објави у службеном гласнику, значи то је наш посао“, каже Стевандић.
За разлику од њих, најактивнији посланик у Народној скупштини је Небојша Вукановић, предсједник Листе за правду и ред. Он сматра да је већина посланика који не учествују у расправама, постављена на мјесто народног посланика као гласачка машинерија.

„Они сматрају да треба овде доћи и ништа не дискутовати и гласати. Мислим да је 80 посто посланика власти овде, такозвани ћутолози, овде добијају огромну плату, ни за какав рад и којима је ово обично неки други, споредни посао, сви су они неки директори, функционери.

Њима је примарно да тамо разграде систем и набаце себи послове и обогате се преко ноћи, посатану милионери, што су сви они, од народних пара, тако да мислим да је то све до народа. Народ има прилику да на изборима види ко се бори за њих, ко говори о проблемима, о одређеним категоријама становништва, о неправди, каже Вукановић. 

И не само да им закон дозвољава да чак и кад не присуствују сједници, добијају редовну плату, него су ћутолози често и награђени и то не било каквим поклонима, него, у великој већини, директорским позицијама. Утјешна награда је мјесто замјеника директора, какву је освојила успјешни ћутолог и дизач руке Николина Шљивић, која је недавно напустила ДНС.

„Имате један феномен да народни посланици, који су изабрани, да долазе само онај дан када је гласање и да никада нису узели учешће у расправи.

Имате примјер Николине Шљивић, која је награђена за шутњу и подизање руке, тако што је постала замјеник директора Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове, тако да је то једна аномалија коју морамо исправити“, каже предсједник Клуба посланика СДС Огњен Бодирога.

Живимо у времену када је све оно неправилно и неправедно постало нормално и још законом одобрено - народни посланик који не представља народ и још за то добије директорску позицију.

Двије плате за нераднике од неколико хиљада марака награда су за подизање руку, када лидери странке тако нареде.

„Могуће је да се они воде оном „у ћутању је злато“ па да покушаају тако да се обогате, што им итекако добро иде, јер зато што ћуте, имају фина и уредна примања. Међутим нису само ћутолози у Народној скупштини проблем, проблем су и они који наводно имају шта да кажу, па кад проговоре, вјерујем да пола грађана пожели да трчи колико их ноге носе.

Ћутолози ипак имају своју сврху, не смијемо то да занемаримо, они су ту да подигну руку када треба да се одбране партијски интереси. Народна скупштина је осрамоћена, деградирана и постала је срвис за издавање плата  и за одбрану партијских интереса, да не кажем, за испуњавање жеља једног човјека“, сматра новинарка која прати скупштинске расправе Сања Красић Божић. 

Након што свакодневно свједочимо низу неправди, питање које се поставља јесте зашто смо то дозволили. Зашто грађани допуштају да ћуте они који би требало да их представлају.

Зашто се на директорске позиције постављају они чије образовање нема никакве везе са инстиуцијом у коју су постављени.

Ово је само мали дио неправди у једној малој и лијепој земљи, коју због оваквих апсурда, грађани масовно напуштају. 

(БН) Фото: БН