Шта кочи одлуку Уставног суда БиХ о Минићевој влади?

Да ли је Влада Републике Српске (не)уставна? И зашто ни данас не знамо одговор на ово питање? Да ли због тога што је то, како тврде из Уставног суда БиХ, „озбиљан и захтјеван предмет“, па се, иако се „интензивно“ на њему ради, одлука очекује тек „крајем јануара“? Или је посриједи, ипак, нешто друго?

Очи јавности биле су упрте у Уставни суд тог 28. новембра, када се очекивало разрјешење једне од највећих политичко-правних контроверзи године. Али, одлука је изостала.

Није донесена тада, а неће, како се може ишчитати из дневног реда, ни на наредне двије сједнице, које су заказане за 9. и 15. децембар.

А вријеме пролази. Група парламентараца из Парламента БиХ прије три мјесеца поднијела је Захтјев за оцјену уставности.

Народна скупштина Републике Српске је 2. септембра именовала нову Владу, предвођену Савом Минићем (СНСД).

Владајућа коалиција тврдила је да је Минића предложио Милорад Додик „као предсједник Републике Српске“, иако му је у том тренутку, правоснажном пресудом Суда БиХ, већ увелико био одузет мандат. И управо у томе и лежи проблем.

Правник Милко Грмуша претпоставља да се чекају званични резултати пријевремених избора за предсједника Српске.

– Ако Синиша Каран буде изабран за предсједника и то се потврди, онда је ово питање Владе господина Минића, у суштинском смислу, неважно. Ако Уставни суд БиХ донесе одлуку да је Влада неуставна, претпостављам да ће господин Каран опет да именује Минића. Ако Уставни суд каже да је Влада неуставна, сигурно неће ићи у дубину да поништава акте које је она у међувремену донијела, тако да, у суштинском смислу, ту се ништа неће десити – сматра Грмуша.

Он каже да је Уставни суд БиХ, када је хтио да политички брзо реагује, то и радио у року од 48 сати – некад и раније.

– Да је њима то било важно и да су добили зелено свјетло или наређење да реагују, они би и реаговали. Када нису у питању политичке теме, Уставни суд БиХ најчешће доноси добре одлуке, а када су у питању политичке теме, он ради, не како каже Устав БиХ, него како кажу странци. Онда ми имамо ситуацију да, у зависности од тога какве је политичка међународна клима, тако Уставни суд БиХ доноси одлуке. И то је погубно. Ја то говорим и када суде против Дана Републике и када укидају законе о Републици Српској или кад не укидају, а они неуставни – каже Грмуша.

Судије су ту, наставља Грмуша, по политичкој линији и суде о политичким питањима на политички начин.

-Проблем у Сарајеву је у томе што реагују само када Уставни суд БиХ не уради политички оно што њима одговора, а није им проблем што странци инструишу тај Уставни суд – каже он.

Професор права у пензији и бивши посланик у ПС БиХ Петар Кунић, ову тему није хтио ни да коментарише. За Српскаинфо, кратко је рекао: “То је циркус”.

Професор уставног права Милан Благојевић, каже да Уставни суд БиХ, осим што дуже од три мјесеца “неће да ријеши правно једноставан предмет” по захтјеву за оцјену уставности одлуке Народне скупштине о именовању неуставне и због тога такозване владе Републике Српске, у том предмету износи и неистину.

Он подсјећа да је Уставни суд БиХ 28. новембра ове године саопштио да ће наставити расправу у предмету број У-29/25 и донијети одлуку.

– То је предмет неуставне владе Саве Минића. Суд БиХ је саопштио да је разматрао тај случај на 164. пленарној сједници одржаној 27. и 28. 11. 2025. и да ће, како стоји у том саопштењу: “с обзиром на то да расправа није завршена Уставни суд на наредној сједници наставити расправу и донијети одлуку“ – наводи Благојевић у ауторском тексту за БН.

Међутим, како додаје Благојевић, у петак 5. 12 .2025. године Уставни суд БиХ је саопштио да ће његова наредна (ванредна пленарна) сједница бити одржана 9. 12. ове године, да јој је предмет само једна тачка (захтјев Дарка Бабаља за оцјену уставности Закона о финансирању политичких организација), а да ће наредна 165. редовна пленарна сједница тог суда бити одржана 15. 12. 2025. године.

– Међутим, ни на тој сједници неће бити настављена расправа нити ће бити одлучивано о захтјеву за оцјену уставности одлуке о именовању тзв. владе Саве Минића. Дакле, Уставни суд БиХ у том предмету 28.11. ове године јавности обећа једно, а онда се само неколико дана након тога испостави да је тај суд 28. 11. говорио неистину, јер ни на једној од наредне двије сједнице у децембру ове године неће наставити расправу нити донијети одлуку у наведеном предмету, чиме Уставни суд БиХ саучествује у омогућавању да и даље функционише једна неуставна влада, именована очигледним кршењем Устава БиХ – истиче Благојевић.

Јер, додаје он, ако Устав БиХ прописује, а прописује у члану 3, да су ентитети дужни да се придржавају одлука институција БиХ, „па када Милорад Додик представљајући се као предсједник Републике предложи Саву Минића за премијера, иако је у тренутку давања тог приједлога Додик увелико престао бити предсједник Републике, јер му је забрана да обавља ту функцију одређена правоснажном пресудом Суда БиХ, па када Народна скупштина упркос тој пресуди прихвати Додиков приједлог и именује Саву Минића за премијера, тиме је толико очигледно прекршен Устав БиХ“.

– И зато, имајући у виду да је ријеч о правно једноставном предмету, човјек се послије свега реченог не може отети утиску да Уставни суд БиХ отеже са одлуком не би ли у том предмету нездравим снагама у том суду, и онима око њега, било омогућено да таквим отезањем исходе за њих повољну одлуку да у овом случају наводно није прекршен Устав БиХ, иако је и тим снагама, као и цјелокупној јавности, јасно да је именовањем тзв. владе Саве Минића дошло до кршења тог устава – истиче Благојевић.

(Српскаинфо)