Главна ревизорка тражила плату већу од 10.000 марака

Институција која би требало да чува јавни новац – сада је под сумњом да је изгубила осјећај за реалност.

Док просјечан грађанин за годину дана не заради ни десет хиљада марака, главна ревизорка Републике Српске, Божана Трнинић, толико је затражила – мјесечно.

Главна служба за ревизију Републике Српске упутила је Одбору за ревизију захтјев да се плате главног ревизора и његовог замјеника изједначе с платама предсједника и замјеника Уставног суда.

Према захтјеву, основна плата главног ревизора износила би 13,5 хиљада марака, а замјеника 12,1 хиљаду. Са свим додацима – минули рад, топли оброк и регрес – мјесечна примања главног ревизора прелазила би 10.000 КМ нето, односно више од 200.000 КМ годишњег бруто трошка.

„Такав захтјев није наишао на подршку већине у Одбору за ревизију“, рекла је Мирјана Орашанин, предсједник Одбора.

„Многи смо то прокоментарисали као срамоту – у условима у којима људи живе с минималном платом од хиљаду марака, тражити десет пута више за један мјесец једноставно је неприхватљиво.“

У Републици Српској болнице грцају, школе прокишњавају, а ревизорски извјештаји и даље блистају од ‘перфекције’. Управо на ту нелогичност указао је народни посланик Миланко Михајилица, који је захтјев главне ревизорке назвао „дрскошћу без преседана“.

„Срамота је. Не могу да вјерујем да се сматра нормалним да неко има плату од 13 и по хиљада марака. То је осам пута више од плате просвјетних радника, шест пута више од љекара и три пута више од предсједника Републике“, рекао је Михајилица.

Док просјечан радник броји сваку марку, поједини функционери располажу милионима – и сви пролазе с позитивним оцјенама. На папиру, све функционише. У пракси, привилеговани троше, а контролори ћуте.

„Кажете: Служба за предсједника – позитивно, позитивно. Дакле, позитивно, 77 милиона“, рекао је Огњен Бодирога, алудирајући на извјештаје ревизије.

„Је ли нормално да један човјек има скоро пола буџета као сви бивши предсједници Југославије заједно?“

Посланик Тања Вукомановић додала је да у извјештајима готово да и нема негативних оцјена.

„Скоро ниједно министарство нема ни један минус. Све су то плусеви, све је то у реду. Или ревизор не смије да оцијени негативно, или се криминал врши по процедури – па све изгледа савршено.“

Али, док ревизија дијели “позитивне” оцјене, економска стварност показује другачију слику. Предсједник Фискалног савјета Републике Српске Миленко Крајишник упозорава да су ризици озбиљни:

„Ако јавна предузећа не исплате своје дугове, кредитори могу наплату тражити из прихода од индиректних пореза. То би био озбиљан ризик за ликвидност буџета.“

Захтјев главне ревизорке за плату већу од десет хиљада марака ипак није прошао пред Одбором за ревизију.

Чини се да су и владајући, бар овога пута, свјесни да каса није без дна – не зато што је прорадио систем одговорности, већ зато што је дошао крај новцу у буџету.

(БН) Фото: БН