Минималац у БиХ најнижи у региону, упркос повећањима

Просјечна мјесечна исплаћена нето плата по запосленом у Босни и Херцеговини је у константном порасту и за мјесец јули износила је 1.601 марку.

Ипак, у поређењу са сусједним земљама, она је значајно мања, готово упола мања од оне у Словенији. Синдикати упозоравају да би просјечна плата морала бити најмање 2.000 марака жели да се заустави масовно исељавање, нарочито младих, који због ниских примања у Босни и Херцеговини спас траже у земљама Европске уније.

Просјечна плата у БиХ прошле године у јулу износила је 1.388 КМ, док је у јулу ове године достигла 1.601 КМ, што представља повећање од 213 КМ. На раст просјечне плате утицао је и раст минималних плата у Републици Српској и БиХ – у Републици Српској оне сада износе 900 КМ, а у Федерацији БиХ 1.000 КМ. Ипак, и са овим повећањима, БиХ и даље има најниже минималце у региону.

Минималац у Србији износи 1.078 КМ, у Црној Гори 1.173 КМ, у Хрватској 1.467 КМ, а у Словенији чак 1.760 КМ, извјештава БХРТ. Разлике су још израженије када се упореде просјечне плате у Босни и Херцеговини оне износе 1.601 КМ, док је у Србији 1.821 КМ, Црној Гори 1.985 КМ, Хрватској 2.810 КМ, а у Словенији чак 3.114 КМ.

Додатни проблем, упозоравају синдикати, јесте то што просјечна плата од око 1.600 марака не одражава реално стање, јер двије трећине радника у земљи зарађује мање од тог износа.

Спор привредни раст

– Плату од 1.555 марака и више прима тек сваки трећи радник у Републици Српској. Двије трећине радника ту плату не може ни да сања – истиче Горан Станковић, предсједник Савеза синдиката Републике Српске.

Према подацима Савеза самосталних синдиката БиХ, синдикална потрошачка корпа за мјесец септембар 2025. године износила је 3.431,60 КМ, што значи да четворочлана породица са једном просјечном платом не може подмирити ни половину основних трошкова живота. Грађани сматрају да плате морају расти и да би просјечна плата морала износити барем 2.000 марака.

Иако је свима јасно да су повећања плата неопходна, стручњаци упозоравају да без привредног раста нема ни већих зарада.

– Ми то, нажалост, никада нећемо стићи. Немамо привредног раста, немамо озбиљна инвестициона и стратешка улагања у развој привреде. Код нас је важније задужити се и направити који километар аутопута, него помоћи реалном сектору – истиче Зоран Павловић, економски аналитичар.

Закључак је јасан да би се у Босни и Херцеговини преживио мјесец са просјечном платом, која је за већину грађана недостижна, треба бити прави чаробњак. Они који то нису свој спас траже далеко одавде.

(Бизнисинфо) Фото: БН