Грађани БиХ научили политичаре да не морају бити одговорни

Ни у једном ни у другом случају грађане БиХ не интересује ко је крив, већ они очекују да, уколико неки проблем постоји, онда је ред да званичници које је народ изабрао или подржава, оправдају своју плату и учине све да се тај проблем ријеши, а то је једино могуће институционалном и међусобном сарадњом на свим нивоима.

Изјава Едина Форте, министра транспорта и комуникација БиХ, да обнова жељезничког саобраћаја у БиХ касни 30 година због политике, а не из техничких разлога, само је нови у низу доказа како изабрани званичници, сви одреда, за свој нерад или проблеме у држави искључиво криве једни друге, а дебљи крај, као по обичају, извлаче грађани, који су, изгледа, научили те политичаре да не буду позвани на одговорност.

 А свакако да овдје није ријеч само о Форти, нити је он изолован случај по оваквим "епским" изјавама, па је тако, на примјер, његов колега из Владе Републике Српске, недавно казао да поскупљење намирница и веће цијене које грађани морају плаћати за свакодневне потребе нису на дјелу због маржи, већ је кривица сваљена на претјеран увоз.

Ни у једном ни у другом случају грађане БиХ не интересује ко је крив, већ они очекују да, уколико неки проблем постоји, онда је ред да званичници које је народ изабрао или подржава, оправдају своју плату и учине све да се тај проблем ријеши, а то је једино могуће институционалном и међусобном сарадњом на свим нивоима.

Али, надлежнима у БиХ изгледа да је лакше да једни другима ваде крвна зрнца, што национална, што политичка, а онда да грађанима презентују како, ето, они покушавају да им помогну, али да то нису у стању, јер их коче они други.

Недавно су се политичари успјели договорити о Реформској агенди, и то, народски речено, на једвите јаде и у пет до 12, али је питање како ће се даље ситуација одвијати у вези с тим питањем.

Сјетимо се онда трагедије у Доњој Јабланици, од које је већ прошло годину дана, а колико се дуго чекало на обнову пруге која је том приликом порушена.

Шта тек рећи за бројне путеве, ауто-путеве, који су на чекању више деценија или за оне фамозне европске законе који би требало да сузбију криминал и корупцију.

Политика у свему води главну ријеч.

"Политика у Босни и Херцеговини на свим нивоима ствара проблеме. Наравно да то није нормално, јер животна питања грађана не смију бити ствар политике. То су основне људске потребе гдје би требало да постоји договор да се што прије ријеше. Наравно, некада постоји политички интерес, али нажалост, због сложености државног уређења то изискује додатне процедуре.

Посљедњи случај у вези са усвајањем Реформске агенде најбоље нам показује стање у којем се налазимо. Усвајање Реформске агенде постало је главна тема, а требало је да буде протоколарна ствар и бар у тим случајевима не би требало да страначки интерес буде испред интереса грађана", каже за "Независне новине" Николина Лозо, политиколог.

Слушајући свакодневно какве изјаве шаљу политичари те оцјењујући њихов рад на терену, саговорници "Независних новина" издвајају два суштинска закључка.

Први је да су грађани БиХ научили политичаре да не морају бити одговорни за свој (не)рад, а други проистиче из првог, а то је да је овдје ситуација доведена до тога да грађани више политичарима не вјерују ни када ови говоре истину.

"Према мом мишљењу, власт јесте крива, али људи прелазе преко тога. Само ћу вам навести примјер Какња из којег долазим. Нисмо имали три дана у граду ни воде ни струје, цијеви су попуцале. Одмах ме све подсјетило на оно ратно вријеме. Ко је одговарао за ово што смо имали у Какњу - па нико. Једноставно, ми смо у БиХ научили да ћутимо и то је тако, а власт то користи и они се само међусобно глођу", поручује Ферида Куловић, предсједница Удружења потрошача општине Какањ.

Откуд толика пасивност код грађана БиХ, питање је на које Куловићева одговара ријечима да је младе све мање брига о стању у држави, јер већина њих гледа у правцу границе, док су се они старији већ навикли да је ситуација на некој мртвој тачки.

"БиХ ће остати држава старијих људи. Свијет иде, млади одлазе чим заврше школу, а стари су се навикли да трпе и навикли су да их политичари лажу, јер сада и неко од њих кад каже истину, ми им не вјерујемо. Грађани су у највећој мјери изгубили повјерење, живе дан за дан", поручује Куловићева за "Независне новине".

Најбољи примјер те пасивности, према њеним ријечима, управо су потрошачи, који се жале на поскупљења, али ништа нико од њих не предузима.

"Јесу скупи трошкови увоза, али власт је требала нешто подузети, а не да прича приче. Људи не смију да реагују и то је, нажалост, тако", додала је Куловићева.

(Независне) Фото: БН