Поврат до 25.500 КМ на куповину првог стана, ево коме

Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине усвојила је Закон о допунама Закона о порезу на додану вриједност, чиме је први пут дефинисан поврат ПДВ-а на куповину прве некретнине. Ова мјера, коју су крајем прошле године подржали Представнички дом, а затим и Дом народа на хитној сједници у априлу, представља значајан корак ка олакшавању стамбеног питања за грађане, посебно младе породице.

Према Закону, Управа за индиректно опорезивање (УИО) била је обавезна да донесе подзаконске акте којима се прецизно уређују критеријум за остваривање права на поврат — укључујући максималан износ поврата, површину и цијену стана, минимални рок у којем стан не смије бити продат, као и статус чланова домаћинства и надлежних институција за верификацију статуса купца.

С обзиром на то да ПДВ у БиХ износи 17% укупне вриједности некретнине, поврат тог износа би могао значајно да растерети буџет купаца и учинити власништво над првом некретнином доступнијим у времену када цијене квадрата расту далеко брже од просјечних плата.

Мјера поврата ПДВ-а на прву некретнину могла би покренути тржиште, помоћи грађанима и подстаћи нову градњу – али све зависи од ефикасности провођења.

Поводом објаве нацрта Правилника о поврату ПДВ-а за куповину прве некретнине у БиХ, разговарали смо с Махом Тасом, потпредсједником Удружења посредника у промету некретнина при Привредној комори ФБиХ. Према његовим ријечима, ова мјера је значајан искорак, али носи и низ изазова у имплементацији.

„Не постоји старосна граница, што је јако важно. Кључни услов је да особа није имала укњижену некретнину у посљедњих десет година, а мора бити држављанин БиХ са пријављеним боравиштем,“ објашњава Тасо.

Ко има право на поврат?

Како закон предвиђа, поврат ПДВ-а се односи на купце прве некретнине, површине до 40 квадратних метара, уз додатних 15 квадрата по члану домаћинства. Максималан износ поврата је 25.500 КМ, а укупна вриједност некретнине не смије прелазити 165.000 КМ.

„Ова бројка није насумична. Рађена је анализа просјечних цијена новоградње у БиХ у протеклих годину дана. На основу тога су дошли до тих лимита,“ наводи Тасо.

Многи грађани страхују од компликоване папирологије, али Тасо поручује да то не би требао бити проблем.

„Ми смо овдје шампиони у добављању папира. Документација која се тражи за ову мјеру је стандардна и релативно брзо се прибавља,“ каже он, али упозорава да УИО БиХ мора остати ригорозна како би спријечила малверзације.

„Ово су средства из буџета, ради се о милионима марака. Важно је да се јасно дефинишу критеријуми и да се врше накнадне контроле – јер ће сигурно бити покушаја злоупотреба,“ упозорава Тасо.

Утицај на тржиште

Ова мјера би могла имати позитиван утицај на тржиште некретнина, посебно у мањим срединама, гдје је квадрат новоградње значајно јефтинији него у Сарајеву или Бањалуци.

„У Сарајеву квадрат новоградње иде и до 7.000 КМ. Људи у мањим градовима ће моћи да купе више квадрата за исти износ. То ће покренути тржиште, али и градњу,“ сматра Тасо.

Ипак, додаје да без озбиљне инфраструктуре и урбаног планирања, грађани неће моћи квалитетно да живе у новим насељима.

„Не могу сви живјети у центру града. Ако држава жели да развијанова насеља, држава мора имати инфраструктуру. Људи су спремни да иду даље од центра, јер нова градња нуди сав неопходан садржај, школе и вртиће,“ истиче он.

Староградња вс. новоградња

На питање хоће ли старија градња изгубити на вриједности, Тасо одговара.

„Староградња никада не може конкурисати новоградњи по питању стандарда,“ каже Тасо.

Додаје и да је у Републици Српској продаја новоградње активнија – од око 4.000 станова годишње, чак 75% се прода у Српској, што указује на разлике у цијени и доступности. Једино што може значајно снизити цијене је прекомјерна изградња, а то тренутно није случај“, закључује Тасо за Форбес БиХ.

(Форбес) Фото: БН