Благојевић: Уби нас незнање

Предсједник Уставног суда БиХ је 10.9. ове године донио одлуку о привременој мјери којом је привремено, до одлуке суда о меритуму, ставио ван снаге тачке 6-8 закључака Народне скупштине Републике Српске од 22. августа 2025. којима је Народна скупштина захтијевала од Милорада Додика да настави да обавља функцију предсједника Републике иако му је пресудом Суда БиХ то забрањено, као и да Народна скупштина одбацује могућност одржавања пријевремених избора за предсједника Републике расписаних од стране ЦИК БиХ за 23.11. ове године, те је захтијевала од свих органа власти у Републици Српској да не предузимају било коју радњу везану за одржавање тих избора.

Др Милан Благојевић 

Реагујући на ту одлуку Мирсада Ћемана, предсједника Уставног суда БиХ, правник Огњен Тадић, правни савјетник предсједника Републике, је истог дана написао, а РТРС одмах објавио "да то што је данас урадио Мирсад Ћеман у својству предсједника крњег Уставног суда БиХ представља драстично прекорачење овлашћења".

Рекавши ово, Тадић је убрзо затим у истом тексту позвао Ћемана "да објасни зашто сматра да постоји немогућност сазивања сједнице" свих судија тог суда, па да све судије одлучују, подсјетивши "на праксу тог суда присутну већ дуже времена да се сједнице одржавају онлајн".

Дакле, Тадић сматра да су све судије Уставног суда БиХ требале да одлучују о томе да ли ће бити донијета наведена привремена мјера, а да је предсједник тог суда могао сам да о томе одлучи само да је постојала немогућност одржавања сједнице свих судија и уз обавезу предсједника да у том случају образложи у чему се огледала немогућност одржавања такве сједнице.

Међутим, ствари у том погледу стоје сасвим другачије од онога каквим их је јавности покушао приказати Тадић, што је посљедица његовог незнања и из тога произашлог погрешног тумачења Правила Уставног суда БиХ.

Наиме, у члану 12. тих Правила је прописано да трочлано мало вијеће Уставног суда БиХ одлучује једногласно о  свим захтјевима за доношење привремених мјера, а да то вијеће чине предсједник суда и два потпредсједника из реда судија које су изабрали надлежни законодавни органи ентитета.

То је, дакле, норма о овом питању, из које јасно произлази да би и о јучерашњој привременој мјери на сједници одлучивало то троје домаћих судија Уставног суда БиХ, а не све судије тог суда како погрешно приказује Огњен Тадић.

Међутим, Република Српска вођена погрешном политиком Милорада Додика и незнањем силника којима је окружен неће да изабере судије из Републике Српске у тај суд па због тога не може да се одржи сједница наведеног малог вијећа, јер нема једног потпредсједника из Републике Српске као члана тог вијећа које о сваком захтјеву за издавање привремене мјере мора одлучити једногласно. 

И у томе се и јуче огледала немогућност одржавања сједнице малог вијећа, због чега је предсједник Уставног суда БиХ на основу члана 64. став 2. Правила Уставног суда БиХ морао сам да одлучује о привременој мјери.

То је сва истина о овоме, а не оно што Огњен Тадић у свом незнању говори.

Јучерашња одлука предсједника Уставног суда БиХ и њена погрешна интерпретација од стране Огњена Тадића, срочена за потребе одбране једне политике, најбољи су докази погрешности те политике.

Јер, да је јуче Република Српска имала барем једног свог судију у Уставном суду БиХ не би предсједник тог суда искористио право да сам одлучује, већ би о томе морало одлучивати трочлано мало вијеће, и то једногласно, како је прописано чланом 12. Правила Уставног суда БиХ.

Зато се и на овом пољу виде погубне посљедице погрешне политике Милорада Додика. 

Таква политика, не само на овом плану, траје у континуитету безмало већ 20 година.

Том политиком и незнањем Република Српска је девастирана на свим пољима, а не само на овом правном и правосудном.

У том погледу као један из низа доказа може послужити најновији податак о фискалном промету.

У првих шест мјесеци ове 2025. године укупан фискални промет у Републици Српској износио је нешто више од 5,3 милијарди КМ, док је тај промет у Федерацији БиХ у истом периоду износио 34,5 милијарди КМ.

Ове цифре говоре више него довољно о катастрофалном стању економије у Републици Српској, чему се могу додати континуирани пад индустријске производње у Републици Српској и њен континуирани спољнотрговински дефицит.

Све то је посљедица незнања и погрешне економске политике, а могло је бити сасвим другачије. У низу тих могућности, ево само једне коју оставих за крај 

Кажу да Србија има 11 милијардера и више од 30.000 мултимилионера.

Нико од њих не уложи у Републику Српску, у смислу да покрене производњу или да одржи постојећу, да се не гасе постојеће производне фирме.

У Добоју, граду случају, се у протекле двије деценије угасише бројне производне фирме:

Трудбеник (фабрика компресора), Босанка (фабрика за прераду воћа), Развитак (фабрика намјештаја), ТДСК (фабрика далеководних стубова и конструкција), Ентеријер (фабрика намјештаја), као и друге фирме.

А да су их ти србијански богаташи купили, па и уз финансијску подршку буџета Србије и Српске (што је било могуће кроз ратификовани Споразум о специјалним паралелним односима Србије и Српске), остала би производња, па би и ти богаташи зарадили, али би и овдашњи људи радили, правили би се реални производи, а не само испијале кафе у кафићима и отварале непроизводне СТР и хипермаркети. 

Добој нажалост није усамљен у томе него је само један од таквих примјера катастрофалног стања у Републици Српској, убијене нашим незнањем.

Др Милан Благојевић