Путин надмудрио Трампа, САД губи важног савезника

Самит који је прошле седмице одржан у граду Тјањину у Кини западни медији оцјењују као тријумф кинеског предсједника Си Ђинпинга, који је угостио руског предсједника Владимира Путина, али и донедавног ривала, индијског премијера Нарендру Модија. Управо је однос индијског премијера с осталом двојицом челника послао битну поруку Западу, а првенствено САД-у.

Како пише Индеx у својој анализи, индијски премијер приказан је у врло топлом и блиском односу с руским предсједником. То се тумачи као врло јасна порука САД-у, које су Индији увеле нове царине с циљем да престане куповати руску нафту. Премијер Моди није подлегао притиску, већ је отишао на самит у Кину загрлити руског предсједника.

На одлазак индијског премијера у Кину стигла је очекивана реакција САД-а. Према ономе што се могло видјети на друштвеним мрежама, предсједник Трамп реаговао је прилично бурно.

Осим Индије, самиту је присуствовала и делегација Русије, на чијем је челу био сам предсједник Путин. Током самита говорио је о сусрету с америчким предсједником на Аљасци, гдје је, према његовим ријечима, постигнуто разумијевање које отвара пут миру. Но, као проблем је навео да се морају уклонити "темељни узроци кризе" и вратити "равнотежа у сигурносној сфери".

Оно што је такође привукло пажњу јесте изјава Си Ђинпинга који је говорио о "глобалном управљању". Споменуо је сарадњу са свим земљама како би се изградио праведнији и равноправнији систем глобалног управљања. Позвао је на проширење опсега сарадње и подјелу одговорности за промовисање регионалног мира, стабилности и просперитета.

Све се чини као да уступак и пружена рука Москви од стране Вашингтона заправо истовремено значе уступак и Пекингу. Управо увријеђени тон предсједника Трампа то и показује. Предсједник Трамп уствари својим уступцима није раздвојио Русију од Кине, већ се у ставовима приближио и једнима и другима.

Додатно, нове пријетње постају све мање вјеродостојне, а сама догађања на тржишту показују да је тржиште то "пробавило", односно тржиште више и не реагује на нове пријетње санкцијама и најаве царинског рата.

Оно што је можда и најтеже, САД је донекле изгубио важно достигнуће америчке дипломатије посљедњих година – сарадњу с Индијом. Сарадња двију највећих демократија на свијету чинила се природном, нарочито кад се узме у обзир да је Индија главни ривал Кини у Азији.

Но, сада се чини да је Индија ближа Москви и Пекингу него Вашингтону. Управо је ту кључна била улога руског предсједника, који се прво поставио као модератор између Индије и Кине, угостивши челнике обје земље на самиту БРИКС-а у Казању прошлог љета. А ових дана је премијер Моди дошао и у Кину, што би била нека круна тог дипломатског отопљавања.

Предсједник Трамп и САД након сваког покушаја ресетовања дипломатског поретка "ударају у зид". Сви напрасни покушаји америчке администрације да врате стање на, из њихове перспективе, прихватљивије стање завршили су или новим тензијама или неприхватљивим сценаријем.

Однос према ЕУ то можда и најбоље оцртава. САД је годинама држао земље ЕУ у свом крилу (што је и ЕУ радо прихватала) да би сада у мање од годину дана до те мјере антагонизовао тај однос да се сада унутар ЕУ преиспитује сваки однос с Америком.

Такав однос два "вјечна" партнера најбољи је показатељ Индији и Русији како би се САД могао односити и према њима ако ситуација постане неповољна. У том смислу, иако ни Путин ни Моди нису најсретнији с одабиром Пекинга за новог партнера, јасно је да не могу одабрати Вашингтон, барем не у оној мјери која се од њих тражи.

(Индеx) Фото: АП