Берба малина при крају, малинари незадовољни цијеном

Иако је берба малина у Републици Српској при самом крају, незадовољство међу малинарима расте због ниске откупне цијене коју нуде откупљивачи.

Док се очекивало да ће, због смањене понуде и отежаних услова производње, цијена расти, неки откупљивачи су тек ових дана изашли са понудом од 6,5 до 7 КМ по килограму, што произвођачи сматрају неприхватљивим.

Малинари истичу да су се ове године суочили са двоструким изазовима, природним непогодама и, како тврде, неправедно ниским цијенама.

Са друге стране, откупљивачи упозоравају на глобалне тржишне трендове и ограничене могућности пласмана замрзнуте малине.

Иван Стојановић, предсједник Управног одбора Удружења малинара из Братунца, Сребренице и Милића "Виламет", упозорава да је овогодишњи род знатно мањи него претходних година.

"Приноси су преполовљени, а разлог за то је комбинација више фактора. Многи произвођачи нису улагали у заштиту и одржавање засада, јер су прошлогодишње ниске откупне цијене довеле у питање исплативост производње. Уз то, временске непогоде су додатно погоршале ситуацију",  истакао је Стојановић.

Појаснио је да би малинари  били задовољни цијеном од 8,5 марака по килограму.

"А нама откупљивачи нуде од 6,5 до 7 марака", казао је Стојановић.

Истиче да малинари траже већу подршку институција и озбиљнији приступ у регулацији тржишта.

Како додаје, ако се овакав тренд настави, малинарство би у многим дијеловима Републике Српске могло потпуно нестати, иако се ради о грани која је некада доносила значајне приходе и запошљавала велики број људи, посебно у источном дијелу Републике Српске.

Са друге стране, Саша Симић из Опште пољопривредне задруге "МБ Фруитс" из Братунца каже да су поједине хладњаче  изашле са цијеном од око 6,5 до 7 КМ, али сматра да је то реална и одржива цијена у актуелним тржишним околностима.

"Ако се упореди са прошлогодишњом цијеном од свега 3,8 КМ, садашња цијена је знатно боља. Она покрива трошкове производње и оставља простора за зараду" рекао је Симић.

Додаје да би произвођачи требало више пажње да посвете унапређењу засада и повећању приноса, а не искључиво калкулисању са цијеном.

"Ова година је била екстремно сушна, али то само додатно указује колико је важно улагати у инфраструктуру и системе наводњавања. Не можемо очекивати високе зараде ако приноси нису задовољавајући ", појашњава Симић.

Симић је такође упозорио да би нереално високе цијене могле угрозити опстанак прерађивачког сектора, посебно хладњача.

"Ако цијена малине пређе реалне границе, велики број хладњача неће моћи издржати, јер се цијена замрзнуте малине на свјетском тржишту није повећала", казао је Симић.

Према подацима Републичког завода за статистику, ове године се очекује производња малина од 484 тоне, што је за 53,6 одсто мање у односу на прошлу годину. Такође, очекује се и мања производња трешње и вишње.

(Независне)