Зеленски спреман да уступи дио територије РУС, има два услова

Украјина би могла да пристане на прекид ватре и уступање територија које је Русија већ окупирала, као део мировног плана који има подршку Европе.

Председник Володимир Зеленски поручио је раније европским челницима да морају одбацити било какво решење које предложи Доналд Трамп, а које би укључивало одустајање од додатних територија. Ипак, он је наслутио да би Русија могла да задржи део земље који је већ заузела, пише британски Тхе Телеграпх.

Такав сценарио значио би замрзавање фронта на садашњим позицијама и де факто предају контроле Русији над окупираним подручјима у Луганску, Доњецку, Запорожју, Херсону и на Криму. До ублажавања преговарачке позиције Кијева долази уочи кључних разговора између Трампа и Владимира Путина на аљасти, планираних за петак.

Страх од договора иза леђа

Украјина и Европа све су забринутије да би Трамп и Путин могли испреговарати крај рата без учешћа Зеленског. "План се може односити само на тренутне позиције које држе војске", изјавио је један западни званичник, описујући викенд ужурбане дипломатије између Кијева и савезника.

"Имам много страхова и много наде", рекао је пољски премијер Доналд Туск, додавши како су амерички званичници обећали да ће се консултовати с европским челницима пре иректних разговора Трампа и Путина.

Главна брига Европе је наводни мировни план који подржава Москва, а који укључује замрзавање фронта ако Кијев пристане да се повуче из делова Доњецка и Луганска које још увек контролише.

Европске дипломате сматрају да се Путинови ратни циљеви нису значајно променили и да он и даље тражи рушење прозападне владе у Украјини. Русија и даље циља на "потпуну капитулацију" Кијева, укључујући блокирање чланства у НАТО и демилитаризацију, наводи се у извештају Института за проучавање рата (ИСW).

Европска подршка и црвене линије

Иако се чини да је спремна на уступање дела територије, Украјина ће на мировно решење пристати само ако оно нуди снажне бебедносне гаранције у облику испорука оружја и пута према чланству у НАТО. Европске престолнице одлучиле су да подрже визију Кијева како би увериле Трампа да иза јединствене "црвене линије Украјине и Европе" стоји дипломатска тежина, која одбацује уступке територија под украјинском контролом.

"Европљани сада разумеу своју улогу као подршку Украјини у смислу дипломатских преговора", рекао је западни званичник.

"За Пољску и наше партнере јасно је да се државне границе не могу мењати силом", поручио је Туск.

"Руски рат с Украјином не сме донети корист агресору".

Трамп: Ја склапам послове

Амерички председник је новинарима изјавио да ће на састанку с Путином покушати да врати део територија Украјини.

"Доћи ће до неке размене, неких промена у земљи", рекао је Таумп. "Русија је окупирала велики део Украјине. Покушаћемо вратити део тих територија Украјини".

Описао је састанак у петак као "испипавање терена" с циљем да подстакне Русију на прекид рата.

"Имаћемо састанак с Владимиром Путином, и на крају тог састанка, вероватно у прва два минута, знаћу тачно може ли се постићи договор јер то је оно што радим. Ја склапам послове", самоуверено је поручио Трамп.

Тешка одлука за Зеленског

Европски званичници верују да украјински председник има довољно маневарског простора код бирача који би прихватили предају земље Москви као цену за крај рата. Међутим, Кијев себи тешко може да приушти уступање нових територија, нарочито у Доњецкој регији. Уз то, устав би му могао блокирати уступање територија без националног референдума.

Генерални секретар НАТО Марк Руте описао је ову одлуку као изазов "како се носити с чињеничном ситуацијом да Руси у овом тренутку држе украјинску територију".

"Од кључне је важности да, иако можда постоји чињенична ситуација да то чине, ми то никада не можемо прихватити у правном, де јуре смислу", рекао је Руте.
Русија тренутно заузима око 20 одсто украјинске територије у оквиру међународно признатих граница из 1991. године.

(Телеграф) Фото: АП