Ово су сви производи из БиХ који ће бити погођени царинама

Након што су се насмијани појавили пред новинарима на Трамповим тек обновљеним голф теренима у шкотском Турнберију, са поруком како су ЕУ и САД постигле трговински споразум, могло се лако закључити да су Урсула фон дер Лајен и Доналд Трамп завршили посао. Међутим, далеко је то још од коначног договора. То су потврдиле и извршне уредбе које је амерички предсједник потписао у четвртак, којима је са 1. августа продужио рок за увођење ревидираних (читај увећаних за многе земље) глобалних царина на 7. август.

Према уредбама, нове царине се крећу од 10 до 41 посто, од којих није изузета ни Босна и Херцеговина, с том разликом да их америчка администрација није додатно повећавала, већ да остају на висини од 30 посто. Србија ће, уколико не постигне бољи споразум са САД, плаћати царину од 35 посто, док је најгоре прошла Сирија (41 посто) – земља оптерећена унутрашњим сукобима и спољним нападима, и која, након промјене режима, још увијек није стабилизовала властиту економију.

Још посла за Брисел и Вашингтон

„Ове измјене ступају на снагу за робу која се уноси у потрошњу или повлачи из складишта за потрошњу, почевши од 00:01 сати по источном љетном времену, седам дана након датума ове наредбе.Међутим, роба која је утоварена на брод у луци поласка и већ је у транзиту прије тог времена, те која буде унесена у потрошњу или повучена из складишта прије 00:01 сати 5. октобра 2025. године, неће бити подложна новим додатним царинама, већ ће се на њу наставити примјењивати раније уведене ад валорем царине“, наводи се у саопштењу Бијеле куће.

Према уредбама, такозвана основна царина од 10 посто коју је САД увела глобално раније, остаје на снази, као и договорени проценат од 15 посто (умјесто 30 посто како је запријетио Трамп уколико се договор не постигне) за ЕУ. Но, за Брисел и Вашингтон остаје још много посла.  

Оно што је за сада на снази је да ће се за сваки европски производ који у овом тренутку плаћа царину мању од 15% у САД-у, додат царина како би она у коначници достигла тих 15 посто. С друге стране, уколико неки производ већ подлијеже царини од 15% или више, неће бити промјена.

Ријеч је о америчком тарифном систему (ХТСУС), са новим кодовима који се разликују за европску робу: један за робу испод 15% која добива додатну царину, и други за робу која већ прелази 15%, гдје царина остаје непромијењена.

Међутим, Европа и САД још нису постигли коначни договор за неке стратешке индустрије, а за Европу је то напримјер аутомобилска индустрија. Само у прошлој години ЕУ је извезла у Сједињене Америчке Државе приближно 758.000 аутомобила укупне вриједности 38,9 милијарди евра, што чини највећи регионални извоз европских аутомобила према САД‑у.

Шта с аутомобилима?

Нова царина од 15% се неће примјењивати на аутомобиле већ се се они опорезовати по постојећој стопи од 27,5% (2,5% редовна царина + додатних 25% према Секцији 232).

Такође, царине на европски челик и алуминијум остају на 50%, а иста стопа ће се од 7. августа примјењивати и на бакар, у циљу подстицања домаће производње.

Оно што два трговинска партнера чека у наредним данима је преговарање о систему квота који ће замијенити царине.

Фармацеутски производи и микрочипови из ЕУ тренутно плаћају или нулту или веома ниску царину. Коначна стопа царина за ова два сектора коначно ће бити утврђена 7. аугуста.

Шта БиХ извози у САД?

Босна и Херцеговина је на списку више од 67 земаља на које се односе нове америчке царине од 15-41 посто.

Према подацима које нам је доставила Управа за индиректно опорезивање БиХ (УИО БиХ), вриједност укупног извоза наше земље у Сједињене Државе износио је 234,65 милиона КМ.

Иако је спољнотрговинска размјена значајно расла у протеклих неколико година, она је и даље симболична у односу на извоз који БиХ остварује са тржиштем ЕУ. Али, ипак, није занемарив број производа и компанија из БиХ које своје производе пласирају на ово велико тржиште.

Са укупном вриједношћу од нешто више од 75 милиона КМ за првих шест мјесеци ове године (јануар-јуни 2025.), оружје, муниција и сродна војна опрема чине више од 50% извоза БиХ у САД. Барута, експлозива и пиротехнике извезено је у вриједности 23,53 милиона КМ.

Вриједност извезеног гвожђа и челика у 2024.години и првих шест мјесеци ове године је 13,3 милиона КМ, и у овој години она је значајно порасла у односу на 2024. годину, док је извоз алуминијима и његових производа износио 11,3 милиона КМ, и драстично га се мање извезло ове године у односу на прошлу годину.

Машина и механичких уређаја 19,1 милион КМ, електричних машина и опрема 21,9 милиона КМ.

Сектор намјештаја и унутрашњег уређења и даље успјешно извози на америчко тржиште, с вриједношћу од 10,7 милиона КМ, док су играчке и спортска опрема достигле чак 18,1 милион КМ.

Прошле године БиХ је у САД извезла намјештаја, постељине, лампи итд у вриједности 8,5 милиона КМ, док је у овој години до јуна, извезла 2,1 милион КМ. Нешто преко милион КМ прошле и ове године извезено је сатова и његових дијелова, возила (аутомобили, камиони, бицикли…) 8,2 милиона КМ. У прошлој години извоз бакра износио је 0 посто, док га је за првих шест мјесеци ове године на тржиште САД-а ушло тек 35.849 КМ.

Зашто Трамп уопште уводи царине

У САД БиХ извози и керамичке производе, стакло,кишобране, обућу, тепихе, књиге и други штампани материјал, кожне производе (новчаници, торбе, каишеви…). На листи су и сапуни и детерџенти, с тим да за првих шест мјесеци ове године нису уопште извезени на амричко тржиште, док је прошле године ових производа извезено само 6.894 КМ.

На списку производа које БиХ извози у САД су и мириси, парфеми и козметика, какао и производи од какаа, Комплетан списак и вриједност укупног извоза за прошлу и ову годину можете видјети у пдф документу.

Извоз БиХ у САД

Зашто САД уводи царине глобално, питање је које је актуелно од Трамповог другог предсједничког мандата? Исправити неравнотежу у спољнотрговинској размјени, понавља Трамп. У суштини, ријеч је о покушају да се глобална трговина преусмјери тако да мање користи јефтиним азијским и другим извозницима, а више доприноси оживљавању америчке индустрије и радничке класе.

Из објашњења потписаних уредби да се закључити да су неке земље пристале на трговинске и безбједносне обавезе са САД-ом, и тиме показале како трајно желе да уклоне трговинске баријере. Неке друге су, наведено је, на ивици да пристану.

„Други трговински партнери, упркос томе што су учествовали у преговорима, понудили су услове који, по мом мишљењу, не рјешавају довољно неравнотеже у нашим трговинским односима или се нису довољно ускладили са Сједињеним Државама по економским и питањима националне безбједности“, наводи се у појашњењу и додаје како постоје и земље, које нису успјеле да започну преговоре са Сједињеним Државама или подузети одговарајуће кораке везано за ово питање.

Питање је колико интензивно БиХ преговара о условима под којим ће фирме из БиХ убудуће пласирати своје производе на тржиште САД. Јасно ће бити већ 7. аугуста. 

(Форбес) Фото: БН