БиХ изгубила 108,5 милиона €, вријеме цури до нове казне

"За овај неуспјех многи траже кривца. Формално су то домаће институције - представници ентитета, кантона, Брчко дистрикта и Савјет министара - који су имали довољно времена да постигну договор, али нису. Праве жртве су грађани и привреда: остали су без реформи које би донијеле конкретне користи и без средстава која су тим реформама била везана."

Европска комисија обавијестила је Савјет министара БиХ да ће средства која су нам намијењена у оквиру Плана раста за западни Балкан бити умањена за десет одсто, односно за 108,5 милиона евра (око 211,5 милиона КМ), због кашњења у достављању коначне верзије Реформске агенде.

То, међутим, није коначан износ који бисмо могли изгубити, јер цури вријеме до нове потенцијалне казне, а рок је 30. септембар.

Одлука, која стиже из Брисела, значи да ће БиХ у оквиру Регионалног гарантног фонда сада располагати са 976,6 милиона евра, умјесто првобитно предвиђених 1,085 милијарди.

С обзиром на то да до самита у Скопљу 1. јула Европска комисија није добила Реформску агенду, Комисија наводи да нема другог избора осим да почне постепено умањење средстава.

Европска комесарка за проширење Марта Кос у писму позива власти БиХ да без одлагања доставе коначну верзију Реформске агенде да би Комисија, уз мишљење држава чланица Европске уније, могла приступити њеном оцјењивању и евентуалном одобравању. Уколико то не буде учињено до 30. септембра ове године, наводи се у писму, Комисија ће додатно умањити средства за још десет одсто.

Новинар Дејан Шајиновић каже да је важно рећи да ЕУ неће ускратити новац западном Балкану, али због све већих проблема финансирања свих потреба - кад је у питању Украјина, потом јачање одбрамбеног сектора, управљање границама и припрема новог буџетског оквира - новац ће бити све теже добити оним земљама у процесу проширења које се заиста не буду трудиле да поштују рокове и усвајају реформе.

"Једноставно, новца у ЕУ ће бити све мање, дијелом и због нових царинских ратова, реиндустријализације у Европи и других глобалних изазова, и ако БиХ не буде озбиљно почела да ради на испуњавању услова, без икакве сумње ће остати и без остатка средстава предвиђених Планом раста, а новац ће бити усмјерен другима. У то не треба имати никакве сумње, ово није неки покушај да се БиХ 'преплаши' па да јој се ипак додијели новац и важно је да то људи знају", истиче Шајиновић.

Ади Ћеримагић, виши аналитичар Иницијативе за европску стабилност (ЕСИ) са сједиштем у Берлину, подсјећа да бх. власти нису доставиле усвојену Реформску агенду усаглашену с коментарима Европске комисије, а ако се ништа не промијени, нова смањења слиједе на јесен.

"За овај неуспјех многи траже кривца. Формално су то домаће институције - представници ентитета, кантона, Брчко дистрикта и Савјет министара - који су имали довољно времена да постигну договор, али нису. Праве жртве су грађани и привреда: остали су без реформи које би донијеле конкретне користи и без средстава која су тим реформама била везана", каже Ћеримагић за "Независне новине".

Према његовим ријечима, ова одлука дио је шире слике која све више открива несналажење ЕУ у БиХ.

"Без усвојене Реформске агенде, БиХ не може учествовати у најважнијем елементу Плана раста - пројекта којим је ЕУ најавила амбицију повратка политичког утицаја у регији. Истовремено је блокиран и наредни корак на европском путу БиХ - отварање преговора о чланству. Због тога све чешће долази питање: шта ЕУ данас заправо може постићи у БиХ? Све више одговора гласи: премало и преспоро", истиче Ћеримагић.

Како додаје, очекивање ЕУ је да ће власти у БиХ промијенити своје понашање и урадити што је потребно - не само након што остану без дијела средстава, већ и када грађани и привреда виде како друге земље користе План раста и остварују напредак.

"Сличне ситуације виђене су и раније. Након што су Црна Гора, Србија и Сјеверна Македонија 2009. године добиле безвизни режим, власти у БиХ су се убрзано ангажовале, надокнадиле пропуштено и за годину дана сустигле остале. Хоће ли се исто десити и сада - остаје да се види", каже Ћеримагић.

Премијер ФБиХ Нермин Никшић рекао је да Брисел више неће гледати кроз прсте БиХ, што се види по смањењу средства намијењених БиХ у оквиру Плана раста.

"Несхватљиво је, ми смо били кооперативан дио екипе која је требала завршити тај посао и да дођемо до приступа фондовима ЕУ. Нажалост, неки људи који одлучују о томе опет су се поиграли, рачунајући да су нам до сада из Брисела гледали кроз прсте и да ће опет то урадити, иако смо имали јасне сигнале да то неће бити случај", рекао је Никшић.

План раста за западни Балкан је, иначе, најамбициознији финансијски пакет Европске уније вриједан шест милијарди евра, који има за циљ да се у наредних десет година удвостручи економски раст у тим државама.

(Независне) Фото: БН