Министарство Додиковог Срђана Амиџића: Заобилази законе, милионе троши без правила

Куповина пословног простора Управе за индиректно опорезивање у Бањалуци траје већ деценијама, а висином издвојених средстава за ове намјене се лицитира, па се тако умјесто дозвољених 10 одсто, цијена кориговала за чак 46 одсто, што је ревизорима била главна замјерка када је у питању Ревизорски извјештај Министарства финансија и трезора БиХ.

Министарство финансија и трезора БиХ, којим руководи СНСД-ов министар Срђан Амиџић, у Ревизорском извјештају за 2024. годину, добило је озбиљне критике, а прва од њих тиче се куповине пословног простора Управе за индиректно опорезивање у Бањалуци, за који ће се, по одлуци Савјета министара, издвојити чак чак 34 милиона марака више.

„Повећана је вриједност набавке и опремање објекта за Средишњи уред и Регионални центар Бања Лука са 69.400.000 КМ на износ од 103.400.000 КМ.

Из наведеног произилази да је на приједлог Управе за индиректно опорезивање БиХ, Министарство поново дало сагласност на повећање вриједности пројекта набавке објекта за смјештај главне канцеларије и Регионалног центра Бања Лука од 46% од укупне вриједности вишегодишњег пројекта, иако је наведеним подзаконским актом Вијећа министара БиХ дозвољено повећање до максимално 10% од укупне вриједности вишегодишњег пројекта“, наводи се у Ревизорском извјештају. 

На питање докле се стигло са процесом куповине пословног простора, из Управе кажу да је процедура анализе још увијек у току. 

"Комисија за спровођење поступка јавне набавке још увијек је у фази детаљне анализе и евалуације достављене понуде, како би се утврдило да ли понуђач испуњава све услове дефинисане јавним огласом. Треба имати у виду на сложеност посла, те је потребно одређено вријеме како би се детаљно утврдили сви услови", кажу у овој институцији. 

Како и зашто је пословном простору напрасно повећана вриједност, зашто се на јавни оглас пријавила само једна фирма, да ли је случајно или намјерно, та фирма Гранд трејд која је у власништву Милета Радишића, осуђиваног због привредног криминала, а који је познат и као кум предсједника Српске Милорада Додика. Ова и многа друга питања и сумње стоје у низу, када се ради о куповини простора. 

"Од почетка је то био пројекат који је био бременит различитим информацијама. Прва информација је да је то све финансирала мостарска Уникредит банка, друга информација је да је извођач радова из Сарајева, трећа информација је да је то грађено у Бањалуци, већ само по себи даје неку индикацију неких могућих договора.

Што се тиче рјешавања питања УИО, није спорно да се то питање треба ријешити. Ако говоримо о потенцијалој заради инвеститора, која је требала бити прије три – четири године, она се истопила", истиче економиста  Зоран Павловић.

И економске анализе показују нелогичности, политизацију и кршење норми у процесу набавке простора, од прописаних специфичних услова јавног позива, до корекције цијене, која не одговара тржишној цијени пословних простора.

"Поента у целој причи је да је непотребно то све искомбиновано у варијанти политизације, у варијанти прописаних услова за продају, Док направите зграду треба вам бар три године, док дођете до процедура, треба вам бар говину дана, тако да било би добро да се тај простор коначно дефинише и Управа пресели у неки простор.

Ако нема пара да се купи цијели простор, нека се купи колико се може купити за онолико пара колико имамо. Ви увијек можете проширити или докупити још неки дио простора, који вам треба, а да не нарушавамо законске норме и прописе", додаје Павловић.

Економиста Бојан Кресојевић каже: "Преко 100 милиона КМ за нешто више од 7.000 квадратних метара површине, то значи да је просјечна цијена квадрата који купује Управа за индиректно опорезивање 14.000 КМ.

Тржишта цијена пословног простора у Бањалуци се креће између 4.000 и 5.000 КМ у центру града и ја бих само волио поставити питање да ли би та Управа за индиректно опорезивање неком грађанину или некој фирми, признала као улазни ПДВ, када би неко купио некретнину по цијени од 14.000 км."

Умјесто санкција, преиспитивања одлука, и изналажења најбољег рјешења,  Министарство финансија је иницирало измјену правила и ретроактивно легализовало одступање, што ревизори оцјењују као опасан преседан.

(БН) Фото: БН