Суд БиХ одбија доставити снимак Додиковог рочишта

Суд Босне и Херцеговине одбио је Детекторов захтјев за достављање комплетног снимка са рочишта Милораду Додику, које је без раније најаве медијима и јавности одржано почетком јула.

Новинари и правни стручњаци сматрају да оваквим поступањем Државни суд ризикује повећање неповјерења јавности у правосуђе.

У петак навече, 4. јула, медији у БиХ добили су заједничко саопћење Државног суда и Тужилаштва БиХ, у којем је јавност обавијештена о укидању притвора Милораду Додику, предсједнику Републике Српске, који се сумњичи за напад на уставни поредак.

Додик је од тог тренутка престао бити бјегунац од правосуђа након што је активно седмицама избјегавао и спречавао привођења на саслушање упркос потјерници и одређеном притвору.

У суботу, 5. јула, Суд БиХ доставио је медијима линк на снимак рочишта у трајању од пет минута, позивајући се на повећан интерес јавности, “а у циљу тачног, правовременог и објективног информисања”.

Видео је у средњем дијелу, током обраћања суткиње, видно изрезан у непознатом трајању за које вријеме се промијени положај фасцикле на столу. Такођер, крај је одрезан током говора Додиковог адвоката и не садржи закључење рочишта.

Због тога је Детектор послао захтјев за достављање копије цијелог снимка.

Суд је овај захтјев одбио уз образложење да су испитали услове за утврђивање изузетка од објављивања информације, и нашао да су тражене информације подложне ограничењу у циљу вођења поступка.

“Све информације институција БиХ сматрају се отвореним и јавним, осим ако је необјављивање у потпуности оправдано и засновано на законом прописаним изузецима, на основу чега је Суд и утврдио изузетак од објављивања тражене информације”, стоји у рјешењу.

Из Суда нису детаљније објаснили због којих тачно информација одбијају захтјев.

Адвокатица Сабина Мехић сматра да је рочиште Додику у овом предмету било само формално јавно, али да се то у пракси није десило. У разговору за Детектор додаје како је било логично доставити снимак рочишта у цијелости након што је Суд пропустио обавијестити о његовом одржавању.

“Разлог који је Суд навео да се не доставља цијели снимак, због фазе поступка и чињенице да није оправдано јавним интересим, нема упориште у закону. Не постоји предмет који је више у јавном интересу од овог предмета”, каже она.

У рјешењу, Државни суд се позива на одредбе Закона о кривичном поступку којима се забрањује јавно приказивање снимака радњи подузетих током кривичног поступка.

Адвокатици Мехић одредба закона којом се забрањује достављање аудиоснимака, на начин како је тумачио Суд БиХ, није позната.

Новинарка Нове БХ Вилдана Куртић Дуран, која дуго прати судске поступке, сматра да је управо у овом случају Државни суд требао показати да поштује интерес јавности, поготово у ситуацији када су се након тог рочишта појавиле бројне полуинформације, незваничне информације, али и могуће спекулације о томе како је постојала и нека врста политичко-правосудне погодбе.

“Мени је познато да Суд БиХ у својој пракси има то да издаје само десет минута, које су често изрезане према нечијем нахођењу, међутим ово је била ситуација када јавност у БиХ губи повјерење у независност правосуђа”, наводи она.

Слично мишљење дијели и извршна уредница портала Фактор.ба Мелдиана Мулаосмановић, која сматра да је овакво понашање Суда БиХ још један “аутогол”.

Након што је упитала Суд БиХ зашто нису путем распореда на интернет страници најавили рочиште, Мулаосмановић је добила одговор да служба која се тиме бави не ради у дежури.

“Управо због све израженије сумње да је све унапријед договорено, најмање што су могли урадити да ту сумњу отклоне јесте да доставе снимак комплетног рочишта. Оправдање о некаквој заштити поступка, личних података и слично апсолутно не стоји, јер је рочиште формално било јавно, дакле отворено за јавност, и све то су новинари могли чути и у судници да им то није онемогућено управо ускраћивањем информација од Суда”, појашњава она.

Додику је на рочишту укинут притвор, након што је добровољно приступио у Државно тужилаштво у пратњи адвоката ради испитивања у својству осумњиченог лица због истраге а због постојања основане сумње да је починио кривично дјело “напад на уставни поредак”.

Након тога је одмах изведен пред Суд БиХ, гдје је на рочишту, на приједлог Тужилаштва БиХ, донесено рјешење којим му је укинут притвор.

Државни суд раније је, на приједлог Тужилаштва БиХ, одредио притвор Додику, премијеру Републике Српске Радовану Вишковићу те предсједнику Народне скупштине РС-а Ненаду Стевандићу након што се нису одазивали на позиве за саслушања. Потом је услиједило расписивање унутрашње потјернице.

Детектор је упитао Суд БиХ зашто медијима није достављен комплетан снимак с рочишта, након чега смо добили одговор да се сваки снимак “реже” на начин да буде доступан јавности у максималном трајању од десет минута, али без навођења личних података, а ради заштите самог процеса и странака у поступку.

Видео који је Суд доставио медијима траје тек нешто дуже од пет минута.

“Рочиште у наведеном предмету је било отворено за јавност, међутим Суд, када се ради о било којем предмету у којем се рочиште одржава након радног времена, односно у дежури, врши евиденцију рочишта путем календара суђења први радни дан након одржаног рочишта јер служба задужена за евиденцију рочишта не поступа у дежури”, стоји у одговору.

Замјеница главног и одговорног уредника Центра за истраживачко новинарство (ЦИН) Мирјана Поповић сматра да би јавност морала знати шта се дешава у овако важном предмету. Наводи да би транспарентност у овом случају дала утисак јавности да правосуђе разумије њене захтјеве и своју позицију у друштву.

“Кроз овакве, суштински важне предмете који треба да покажу да су право и правда присутни и доступни свима, правосуђе може доказати да се независност и професионализам још могу везати за њу”, каже она те додаје да бирање дијелова са рочишта које јавност смије видјети чини да грађани и медији наставе хранити своје разочарење, неповјерење и љутњу због потеза институција правосудне власти.

Новинарка Куртић Дуран каже да је Суд БиХ раније био најтранспарентнији суд у комуникацији с јавношћу и медијима, и да не би била изненађена да сада и нижи судови прихвате праксу да, по властитом нахођењу и процјени интереса јавности, забрањују или не дозвољавају приступ рочиштима и информацијама.

(Детектор) Фото: СУД БиХ