Шмит ријешио проблем скенера и "Вијадукта" (ВИДЕО)

Високи представник у Босни и Херцеговини Кристијан Шмит наметнуо је нове одлуке које се тичу "Виадуцта" и интегритета изборног процеса.

Високи представник Кристијан Шмит донио је Закон о измјенама и допунама Закона о финансирању институција БиХ у којем је осигурао финансирање нових изборних технологија, као и исплату дуга Виадуцту, а да при томе није угрожен заједнички буџет. Донио је и дугорочне мјере којима спречава да држава плаћа ентитетске дугове.

На страници ОХР-а објављене су све одлуке Кристијан Шмит, а на самом почетку се истиче да оне ступају на снагу одмах.

"Одлука којом се доноси Закон о измјенама и допунама Закона о финансирању институција Босне и Херцеговине ступа на снагу одмах и одмах се објављује се на службеној интернет страници Канцеларије високог представника и у Службеном гласнику Босне и Херцеговине. Закон о измјенама и допунама Закона о финансирању институција Босне и Херцеговине, који чини саставни дио ове Одлуке, ступа на снагу на начин предвиђен чланом 10. наведеног закона, на привременој основи, све док га Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине не усвоји у прописаној форми", наводи се на почетку одлуке.

Шмит измјенама прво омогућава исплату профита Централне банке који је до сада био блокиран.

"Након извршења упуте предвиђене у ставу 7. ове Одлуке, сматраће се да разлози којима се оправдава ускраћивање исплате профита Централне банке Босне и Херцеговине више не постоје и да ће сходно томе средства профита бити расподијељена у складу с релевантним одредбама Закона о Централној банци Босне и Херцеговине (Службени гласник Босне и Херцеговине, бр. 1/97, 29/02, 8/03, 13/03, 14/03, 9/05, 76/06 и 32/07", наводи се.

Затим појашњава да ће тај профит, утврђен од Управног вијећа Централне банке БиХ бити искориштен за набавку технологије за изборе 2026. године.

Новац се расподјељује "Централној изборној комисији Босне и Херцеговине у износу предвиђеном у Завршном извјештају проведених пилот пројеката увођења нових технологија у изборни процес у Босни и Херцеговини и студији изводљивости за увођење специфичних изборних технологија у изборни процес Босне и Херцеговине од 28. фебруара 2025. године".

"Ова расподјела ће послужити за покриће свих трошкова набавке изборних технологија које се уводе за потребе Општих избора у 2026. години. Средства преостала након расподјеле извршене у складу са ставом 3. ове Одлуке ће бити распоређена у буџет институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2025. годину, у корист институција Босне и Херцеговине", наводи се у одлуци.

У одлуци се такође наводи да, након подношења специфицираног буџетског захтјева од Централне изборне комисије Босне и Херцеговине, министар финансија и трезора Босне и Херцеговине ће бити у обавези да без одлагања стави на располагање захтијевана средства на предметним или намјенским рачунима, без обзира на статус поступка усвајања буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2025 годину.

"Уколико министар расподјелу не изврши у року од седам (7) дана од дана пријема релевантног захтјева, замјеник министра ће бити у обавези да изврши наведену расподјелу. Износ одређен у складу с овом Одлуком биће уврштен у приједлог као и у буџет институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за 2025 годину", наводи се.

Исплата дуга Виадуцту

Шмит је одлучио да из фонда путарина издвоји 120 милиона КМ које припадају Републици Срској, да би БиХ могла испунити међународну арбитражну обавезу према фирми Виадуцт из Словеније, која је пресуду добила након што је Влада Републике Српске раскинула концесиони уговор.

"Без обзира на предвиђену намјену прихода од путарина прописану чланом 21., став (3) Закона о систему индиректног опорезивања у Босни и Херцеговини (Службени гласник Босне и Херцеговине, бр. 44/03, 52/04, 32/07, 34/07, 4/08, 50/08, 49/09, 32/13 и 91/17), а искључиво у сврху провођења Одлуке Међународног центра за рјешавање инвестиционих спорова (ИЦСИД) у предмету бр. АРБ/16/36 – Виадуцт д.о.о. Порторож, Владимир Зевник и Борис Гољевшчек против Босне и Херцеговине од 18. априла 2022. године, укључујући и накнадну одлуку ИЦСИД-а од 1. маја 2024. године, износ од 120 милиона конвертибилних марака, који би приближно требало да одговара обавези утврђеној у овим одлукама, а који укључује главницу дуга, камату и трошкове поступка, одбија се од акумулираног износа резерве за поравнање из прихода од путарина који се држи на посебном рачуну Централне банке Босне и Херцеговине. Овај одбитак ће се сматрати износом који одговара удјелу Републике Српске и биће пренесен на Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине искључиво у сврху проведбе одлуке ИЦСИД-а како је овдје наведено", стоји у одлуци.

Даље се наводи: "Након преноса наведених средстава на рачун који достави Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине, сматраће се да су ова средства доступна предлагачу извршења и неће се обрачунавати нити исплатити додатна камата, у складу са овом Одлуком. Министар финансија и трезора Босне и Херцеговине ће, поступајући с дужном пажњом, извршити исплату ових средстава без одлагања након запримања валидног захтјева од предлагака извршења.

Централна банка Босне и Херцеговине ће извршити пријенос Министарству финансија и трезора Босне и Херцеговине еквивалентног износа из истог извора који ће се одмах додијелити Федерацији Босне и Херцеговине. Уколико министар не изврши расподјелу средстава у року од седам (7) дана од пријема валидног захтјева, или по пријему података о рачуну од Министарства финансија Федерације Босне и Херцеговине, замјеник министра дужан је извршити расподјелу средстава".

С обзиром на то да се тренутно новац за Виадуцт издваја од државних институција, одлучено је и да: "Правобранилаштво Босне и Херцеговине, Централна банка Босне и Херцеговине и БХАНСА одмах предузму активности с циљем обуставе извршних поступака против финансијских интереса и имовине Босне и Херцеговине и њених институција".

Кристијан Шмит је прецизирао и да се ова средства, искориштена за исплату дуга Виадуцту, не могу касније потраживати од Федерације БиХ и Брчко дистрикта. Такође појашњавају на који начин ће Управни одбор уравнотежити средства између Републике Српске и ФБиХ.

"Износи исплаћени предлагача извршења у складу са ставом 7. ове Одлуке, као и сваки преостали износ од 120 милиона конвертибилних марака, који ће послужити за измирење свих трошкова поступка насталих из буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине, неће се сматрати будућим потраживањем Републике Српске са рачуна намијењеног за прикупљање путарина или од Федерације Босне и Херцеговине или Брчко дистрикта Босне и Херцеговине.

Тако исплаћени износи сматраће се утрошеним од стране Републике Српске, а сва средства потребна за остварење намјена прописаних Законом о систему индиректног опорезивања у Босни и Херцеговини, у износу чија је исплата извршена у складу са ставом 7. ове Одлуке, биће осигурана из властитих финансијских извора Републике Српске, укључујући њен буџет.

Након што Управни одбор усвоји методологију за расподјелу прихода од путарина у складу са Законом о систему индиректног опорезивања у Босни и Херцеговини (Службени гласник БиХ, бр. 55/04, 34/07, 49/09 и 91/17), биће извршена неопходна поравнања између ентитета и Брчко дистрикта Босне и Херцеговине, узимајући у обзир износе исплаћене у складу са ставом 7. ове Одлуке.

У случају да је због извршења Одлуке ИЦСИД-а исплаћен већи износ из резерве за поравнање од онога који би припао Републици Српској након коначног поравнања заснованог на методологији за расподјелу прихода од путарина усвојеној од стране Управног одбора, средства прикупљена из прихода од путарина неће се распоређивати Републици Српској док се у цијелости не измире евентуална потраживања Федерације Босне и Херцеговине и Брчко дистрикта Босне и Херцеговине, а што је Управа за индиректно опорезивање дужна да реализује независно од додатних налога или инструкција надлежних органа", наводи се у одлуци.

Дугорочне измјене које ће спријечити да ентитетске дугове плаћа држава

У донесеном Закону о измјенама и допунама Закона о финансирању институција Босне и Херцеговине појашњава се шта све чини расход, ко је стварни дужник и чија је одговорност у случају штете због уговора са страним инвеститорима. Овиме је Шмит дугорочно ријешио потенцијалне проблеме државе која би морала враћати ентитетске дугове.

У члану 1 наводи се: "У закону о финансирању институција Босне и Херцеговине (Службени гласник Босне и Херцеговине, бр. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12, 32/13 и 38/22), у члану 2. (Дефиниције), ставу (1), тачка ј) мијења се и гласи: ј) Расходи: представљају умањење буџетских ресурса и чине их, између осталог: текући трошкови (плаће и накнаде за запослене, материјални трошкови и услуге, трошкови осигурања, банкарске услуге и уговорене услуге), сва сервисирања дуга, као и сервисирање финансијских обавеза из правоснажних и извршних судских одлука или правоснажних и извршних одлука других релевантних тијела, у којима је Босна и Херцеговина одређена као дужник, текући грантови, капитални издаци, грантови додијељени осталим нивоима власти, субвенције и донације."

Измијењен је и члан 8 истог Закона на начин да се став (2), под тачком б), алинеја 3. мијења тако што се додаје сљедећи текст на крају постојеће одредбе, који гласи:

"укључујући и податке о сервисирању финансијских обавеза из правоснажних и извршних судских одлука или правоснажних и извршних одлука других релевантних тијела, у којима је Босна и Херцеговина одређена као дужник, уколико се извршење такве обавезе врши из буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине."

Члан 14. (Расходи) мијења се тако што се додаје нови став (9), који гласи:

"(9) У случајевима када је Босна и Херцеговина одређена као дужник у складу са правоснажном и извршном судском одлуком или правоснажном и извршном одлуком других релевантних тијела, донесеном на основу међународног билатералног или мултилатералног споразума чији је потписник Босна и Херцеговина, којом је сама обавеза утемељена на инвестиционом или комерцијалном уговорном односу између органа власти ентитета, Брчко дистрикта Босне и Херцеговине или органа на нижем нивоу власти са страним инвеститором, те је иста резултат чињења или нечињења тог органа како је утврђено наведеном одлуком, орган одговоран за такво чињење или нечињење (у даљем тексту: стварни дужник) дужан је без одлагања, а најкасније у року од тридесет (30) дана од дана правоснажности и извршности наведене одлуке, осигурати средства неопходна за извршење те одлуке или директно измирити финансијску обавезу предлагатељу извршења. Расходи по основу извршења тих финансијских обавеза могу се реализовати преко Централне банке Босне и Херцеговине, кориштењем средстава осигураних у складу са ставом (7) овог члана и чланом 13., став (3) овог закона, на основу уговора из става (8) овог члана."

Иза члана 14., додаје се нови члан 14а, који гласи:

"Члан 14а

(Уговор са страним инвеститором)

Приликом склапања уговора са страним инвеститорима, независно од тога да ли страни инвеститор има регистрирано правно лице у Босни и Херцеговини, Федерација Босне и Херцеговине, Република Српска, Брчко дистрикт Босне и Херцеговине, или орган на било којем другом нивоу власти, су дужни у уговор уврстити одредбу којом се изричито и недвосмислено утврђује да ће одговорности за евентуално насталу штету која произлази из таквог уговора сносити искључиво предметни уговорни орган."

На крају наводи се да и овај Закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на службеној интернет страници канцеларије високог представника или један дан након објаве у Службеном гласнику Босне и Херцеговине, у зависности од тога који од ова два датума прије наступи.

(Клиx) Фото: БН