Цијене станова и даље расту: Како до крова над главом?

Цијене станова у Републици Српској и даље расту, али разлике међу општинама и градовима су огромне. Док је квадрат у неким мањим мјестима и даље могуће купити по релативно повољним цијенама, у већим градовима попут Бањалуке оне достижу рекордне износе. Зашто су мања мјеста све мање атрактивна за улагање и како грађани одлучују гдје ће купити некретнину?  

Желите ли купити стан у Републици Српској, али за то не желите издвојити пуно новца? Најповољније можете проћи у Модричи гдје је просјечна цијена квадрата 1.671 марку.

У Котор Варошу просјечан квадрат можете пазарити за нешто испод 1.800 КМ. Трећи најјефтинији просјечан квадрат можете купити на Палама, али за нешто више новца – 2.008 КМ. 

„Ови статистички подаци говоре о свеобухватној продаји и старих станова и новоградње. По тим цијенама које су наведене као ниже не може се изградити квадрат стана.

То је у питању стара градња, новоградње или нема пуно или нема никако зато што нема потражње, па добијемо ту неку средњу вриједност“, каже  Драган Милановић, директор агенције за некретнине.

Када се у рачуницу убаце све општине и градови у Републици Српској, просјечна цијена квадрата стана у овој години износила је 3.078 КМ.

„Код нас је свијест купаца, нарочито оних који имају новац, да желе да буду у строгом центру града, да буду на што атрактивнијем мјесту.

Трендови на западу су да људи иду да живе на периферији, гдје им је мирније, има мање гужве и љепше се и конфорније живи. Код нас нажалост људи желе да буду у епицентру“, каже Милановић. 

Грађани вишак капитала не желе улагати у мање средине, јер су свјесни да број становника опада и да је дугорочна перспектива таквих некретнина и више него упитна. Умјесто тога, одлучују се на сигурнију куповину, чиме се ствара велика разлика у цијени некретнина, објашњава агент за некретнине Стефан Василић. 

„Све је ствар вишка новца. Ви ако зарадите новац, нећете га уложити у Модричу, него ћете купити стан у Бањалуци како бисте га издавали и добијали одређену стопу приноса. Ти људи генеришу потражњу и што је већа потражња, самим тим су и цијене високе“, каже Василић. 

За разлику од великих европских метропола, чије становништво у немогућности куповине некретнине дом проналази у околним мањим гадовима, свакодневно путујући на посао, код нас због лоших саобраћајних веза, али и навика становништва, тај тренд није заживио, објашњава Василић. 

„Можемо направити паралелу да је постало све теже купити стан у Бањалуци. Дошли смо на ниво као у Бечу да је немогућа мисија да купите стан од плате. Тако и у Бањалуци, ако радите за плату, двије просјечне плате не покривају цијену једног просјечног квадрата.

Једина могућност и алтернатива могли би бити станови у мањим мјестима, али с обзиром на саобраћајну повезаност и услове живота у мањим мјестима, људи бирају да остану у великим центрима“, каже Василић. 

Већина грађана се води паролом – боље бити подстанар у Бањалуци, него домаћин на селу и то је главни разлог мале или никакве потражње за некретнинама мимо неколико већих регионалних центара, закључује Василић. 

(БН) Фото: БН