Драстичне казне за блокадере путева у Црној Гори

Забрањена је блокада ауто-путева, брзих саобраћајница, магистралних, регионалних или локалних путева и граничних прелаза, ако тиме они који протестују онемогућавају или отежавају одвијање саобраћаја и кретање осталих грађана.

За оне који то не буду поштовали предвиђене су новчане казне у износима од 500 до 10.000 евра. За учесника окупљања од 500 до 2.000 евра, а за вођу од 1.000 до 2.000 евра.

То стоји у предложеним изменама и допунама закона о јавним окупљањима и јавним приредбама које су предложили посланици владајуће већине у Црној Гори.

Предлог измена прописа већ је у скупштинској процедури, а потписују га Сеид Хоџић са листе Покрета Европа сад, Душко Стјеповић (Демократе), Јелена Кљајевић (ДНП), Дејан Ђуровић (НСД) и Богдан Божовић (СНП).

Актуелни Закон о јавним окупљањима и јавним приредбама не препознаје јавне путеве и саобраћајнице као простор неприкладан за протесте.

“Вијестима” је из Управе полиције пре десетак дана речено да грађани у знак протеста блокирају више саобраћајница широм Црне Горе. Посебно су се осврнули на блокаде саобраћајнице у месту Крушево ждријело (Белведер), на магистралном путу Цетиње - Подгорица, наглашавајући да ниједан протест до сада није пријављен.

Група грађана Цетиња организује свакодневне блокаде пута према Подгорици од почетка фебруара, тражећи одговорност надлежних за два масакра у престоници у којима су убијене 23 особе.

Саопштили су и да је протест грађана у Шавнику, односно блокада магистрале ка Жабљаку, пријављена укупно девет пута.

Шавничка опозиција, коју чини дио конституената државне власти, свакодневно блокира пут Шавник - Жабљак од краја фебруара, у знак протеста због реизбора Југослава Јакића (ДПС) за председника Општине и чињенице да локални избори нијесу завршени иако су одржани још у октобру 2022.

Иако су прошле године, током блокада саобраћајница према Цетињу и Бару у летњој предсезони, тврдили нису надлежни да суде о томе да ли они који протестују угрожавају људска права и слободе других грађана, из УП су одговорима редакцији ове године подсетили на више пресуда Европског суда за људска права у корист држава.

Објашњавају да иако су окупљања на саобраћајницама била мирна, она су, према оцени Европског суда “ометала нормално одвијање саобраћаја и тиме угрожавала права других грађана изазивањем озбиљних последица за свакодневни живот”.

Казне и за вође протеста

У образложењу предложених измена стоји да се забрањује онемогућавање одвијања саобраћаја и ограничавање кретања грађана, али и прецизније дефинише појам организатора јавног окупљања и пооштрава казнени оквир.

“Новчана казна за правно лице као организатора окупљања повећава се са досадашњих од 500 до 5.000 евра на износ од 5.000 до 10.000 евра, чиме законодавац јасно исказује намеру да утиче превентивно и репресивно на неодговорно понашање приликом организовања јавних скупова. У члан је уведена нова тачка којом се посебно санкционише одржавање јавних окупљања на ауто-путевима, магистралним, регионалним и локалним путевима, као и на граничним прелазима, уколико се тиме онемогућава или отежава одвијање саобраћаја, угрожава безбедност или ограничава кретање грађана, што представља значајну новину у нормативном оквиру саобраћајне и јавне безбедности”, стоји у образложењу будућег прописа.

Предлог закон сада раздваја одговорност између правних и физичких лица. Будући пропис уводи и обавеза вође окупљања да, уколико се окупљање одвија на ауто-путевима, брзим саобраћајницама, регионалним, магистралним и локалним путевима, као и граничним прелазима, мора омогућити неометано одвијање саобраћаја и кретање грађана.

“Поред правног лица као организатора, казнама од 3.000 до 5.000 евра може бити санкционисано и одговорно лице унутар тог правног субјекта, док физичко лице као организатор одговара новчаном казном од 1.000 до 2.000 евра, а учесник окупљања који прекрши нови пропис кажњава се са 500 до 2.000 еура. Новчаном казном у повећаном распону - од 1.000 до 2.000 евра сада ће се кажњавати вођа окупљања, чиме се значајно подиже ниво санкционисања у односу на ранији оквир у распону од 100 до 500 евра. Ова измена јасно указује на намеру законодавца да кроз строжу казнену политику утиче на већи степен дисциплине и одговорности у руковођењу јавним окупљањем”, стоји у Предлогу закона, који потписује пет посланика.

Посланици истичу и да је доношење Закона о изменама и допунама Закона о јавним окупљањима “условљено потребом да се унапреди нормативни оквир у циљу очувања јавног реда, безбедности, слободе кретања грађана и несметаног одвијања саобраћаја, посебно у контексту све чешћих окупљања која имају за последицу блокаду саобраћајница и ометање рада надлежних служби”.

“Предложене измене имају за циљ успостављање боље равнотеже између уставног права на јавно окупљање и заштите других темељних права и слобода, као и несметаног функционисања јавних система. Измене су усклађене с потребама савременог друштва, изазовима у пракси и обавезама државе у области јавне безбедности и заштите права свих грађана”, прецизирано је у образложењу Предлога измјена тог прописа.

Покушавали разговором да реше

Из УП су “Вијестима” недавно казали да су у два актуелна случаја блокада, као и приликом сличних догађаја у претходном периоду, детаљно анализирали легитимност захтева, када су јавна окупљања пријављена полицији актом у виду пријаве, у складу са Законом, као и циљева ради којих се организују.

“Представници Управе полиције на локалном нивоу су у више наврата, у дијалогу са организаторима протеста (формалним и неформалним - када скуп није званично пријављен, односно када се радило о спонтаном окупљању), покушали да постигну компромисно решење којим би се омогућило да уз алтернативне мере:

блокада само једне саобраћајне траке, дјелимична блокада пута, блокада саобраћајнице на другој локацији и слично, грађани изразе свој протест, да би се другим учесницима у саобраћају омогућило несметано кретање, али такав договор још увек није постигнут”.

Из УП су казали да у складу са својим надлежностима настављају да дају свој допринос у превазилажењу и решавању настале ситуације.

Додали су и да би активно укључивање и учешће представника других државних ресора, органа и институција, као и дијалог са организаторима протеста у циљу решавања њихових захтева, могло водити ка решењима којим би се окончала конкретна јавна окупљања, поготово имајући у обзир неопходност несметаног одвијања предстојеће летње туристичке сезоне.

(Вијести.ме) Фото: Вијести.ме