Шулићева кампања више маркетинг него помоћ грађанима

Производе са 0% марже у маркетима у Републици Српској готово је немогуће пронаћи, обзиром да се ради о 30 производа који су изложени међу хиљадама других, да их у неким маркетима ни нема, а и тамо гдје их има од 30 смо успјели пронаћи свега 5.

Иако би ова кампања Министарства трговине и туризма Српске требало да траје до краја мјесеца изгледа се она завршила и прије.

У једном од бањалучких маркета након то смо обишли све полице са изложеним производима питали смо запослене да ли имају нешто од производа са 0% марже.

– Било је, али сада немамо ништа – рекли су нам у маркету.

“Кампања није уродила плодом”

Иако је је министар трговине и туризма Денис Шулић почетком марта представљајући кампању рекао да су се произвођачи, дистрибутери и трговци одрекли марже на 30 производа, углавном прехрамбених који су у просјеку јефтинији око 20-30 одсто у другом маркету пронашли смо само пар производа са ознаком „0% марже – Јер нам је стало“.

–  По нашем виђању ово није уродило плодом нити очекиваним, нити било каквим. Прво од броја производа који су били на овој листи до трговаца који су се уопште укључили у ову причу – изјавила је Муриса Марић, извршни директор Удружења за заштиту потрошача “Дон” из Приједора.

Према њеним ријечима ово је био добар покушај Министарства трговине да некако покаже људима да се на њих мисли, да могу некако и трговце увући у једну постигну причу да имамо одређене производе са 0% марже.

Истакла је да је свака нова набава било које врсте робе већ имала нову цијену.

– Производи нису били толико баш атрактивни за наше потрошаче, одмах су на почетку сви реаговали „нећемо свакодневно узимати кечап“, а са друге стране потрошачи су јављали да иста врста кечапа у четири тржна центра има четири различите цијене, тако да некако уопште говорити о 0% марже је постало преапсурдно – истакла је Муриса Марић.

Нагласила је да трговци раде за свој профит и да су се производи који су били на овој листи изгубили у свим акцијама које трговци имају током седмице, за викенде, за одређене дане или категорију становништва. Те акције су много више уродиле плодом него ова прича.

– Све те производе не можемо наћи на једном мјесту и онда људи морају да лутају. Сматрамо да све владе у овој земљи морају преузети одговорност за овакво стање са цијенама.

До када год буде слободно формирање цијена, ми ћемо имати та стална поскупљења и овакве акције су само испадну као промоција одређеног броја трговина.

Овакви производи у продавницама у Хрватској налазе се на једном мјесту па их купци лакше могу пронаћи.

Без података

Србија и Хрватска објављују податке о проценту маржи у великим трговачким ланцима. То за подручје БиХ није случај, па није познато колику маржу плаћају грађани.

– То је врло интересантно, ми немамо те податке. Хрватска наравно има и ограничења са маржама, Србија такође. Ми немамо ту причу, па причамо стално о основних животним намирницама, а онда видимо да је сада маржа лијекове повећана много и зато наши грађани реагују да је сваки лијек постао прескуп.

На мосту добијете на ћуприји изгубите, тако да се ми стално вртимо у круг са овом причом о маржи, цијенама, поскупљењима – нагласила је Марић.

(Српскаинфо) Фото: Жељка Кнежевић/Рингиер