Изградња пута од Фоче до Шћепан Поља упркос обећањима касни

Још увијек није познато када ће почети изградња најскупљих дванаест и кусур километара асфалта на магистралном пута М-18 који повезује главне градове Босне и Херцеговине и Црне Горе. Нови пут је преко деценије најављивала Влада Републике Српске, док је истовремено занемаривала одржавање постојеће цесте. Након дугогодишње забране, на овом путном правцу поново ће саобраћати шлепери и путнички аутобуси.

Пројекат који финансирају Свјетска банка и Европска банка за обнову и развој, могао би коштати Босну и Херцеговину око 100 милиона евра. Паралелно би се заједничким средствима обе државе градио модеран мост на ријеци Тари, као и заједнички гранични прелаз на црногорској територији.

За кашњење постоје бар три разлога, открива Центар за истраживачко новинарство Црне Горе (ЦИН ЦГ).

Да би постао оперативан, Пројекат одрживе, интегрисане и безбиједне путне инфраструктуре за Босну и Херцеговину, који је у марту ове године одобрио Одбор извршних директора Свјетске банке, требају још ратификовати Предсједништво БиХ и два дома Парламентарне Скупштине. Када ће се то десити за није познато, с обзиром да је тек крајем маја Савјет министара БиХ обавио свој дио посла.

Јавно предузеце, Путеви Републике Српске (Путеви РС), које је носилац пројекта, у плану набавки за ову годину само спомиње тендер за пројектовање и изградњу међудржавног моста са роком извођења радова од 36 мјесеци, без подробнијих информација.

И коначно, Управа за саобраћај Црне Горе је у фебруару ове године раскинула уговор са фирмом која је требала пројектовати приступни пут од новог моста до заједничког граничног прелаза на територији Црне Горе, зато што је пројектант предложио техничка рјешења која не обезбјеђују услове за безбједно одвијање саобраћаја.

За ове двије државе изградња новог пута има и симболичку димензију. Када је крајем прошле године у званичну посјету Сарајеву стигао црногорски предсједник Јаков Милатовић, реконструкција пута била му је на врху приоритета.

“Да вас само подсјетим да су Сарајево и Подгорица два најближа, у географском смислу, главна града, удаљени свега 170 километара, али нажалост, када прелазите тај путни правац, то не изгледа тако,” рекао је Милатовић.

Док се дионица пута између Никшића и Плужина на црногорској страни ужурбано проширује, кашњење са радовима постаје очигледно чим се пређе граница. Након моста са дрвеним праговима којег истовремено може прелазити највише неколико возила у истом правцу, путнике са босанскохерцеговачке стране дочекују контејнери граничног прелаза Хум и запуштена дионица постојећег магистралног пута.

Добро упућени кажу да ову границу у сезони пређе више од 300 хиљада возила. Ако имају среће да не чекају дуго на прелазу, путницима данас треба и до сат времена да пређу двадесетак километара до градића Фоче, уском макадамско-асфалтном цестом са пуно кривина, понеким дрвеним мостићем и потоцима који подривају саобраћајницу. Гужве на босанскохерцеговачкој страни граничног прелаза стварају и комбији са гуменим чамцима, који возе туристе на спуштање ријеком Таром.

“Пут овакав какав је, један је велики кочничар развоја овог краја, не само туризма, него и привреде на овим просторима,” каже Иван Додеровић, директор Парка природе “Пива” са сједиштем у Плужинама, црногорској општини која граничи са Фочом. „У току љетне сезоне се стварају огромне гужве“.

Многи Фочаци су увјерени да од новог пута неће бити ништа јер већ деценијама слушају неиспуњена обећања званичника Републике Српске. Јавно предузеће Путеви РС задњих година финансира одржавање углавном само прве дионице постојеће магистрале, од Фоче до села Копилови, гдје је планирана локација Хидроелектране Бук Бијела.

„Чим ова два свеца прођу, одмах ће почети са радовима,“ каже иронично власник рафтинг кампа и ресторана који је желио да остане анониман.

Пројекат предвиђа изградњу нове магистралног трасе у просјеку између педесет и 60 метара више изнад постојеће, што у теорији значи да би рафтинг кампови могли наставити да користе постојећу саобраћајницу за своје потребе.

Представници Општине Фоча су увјерени да све иде планираном динамиком: „Експропријација је завршена на 57 од 60 парцела а извјештај и поступак су пратиле двије консултантске куће, око екологије, својине и техничке документације,“ рекла је Весна Рашевић, замјеница начелника Општине Фоча.

Додеровић из Националног парка „Пива“ није претјерано оптимистичан: „Нама су у Општини Фоча у фебруару мјесецу рекли да ће се пут градити у марту, да би се појавили људи који кажу да се тек ради процјена утицаја, што је почетни корак…и мислим да у скорије вријеме до реконструкције неће доћи“.

Из Министарства комуникација и транспорта БиХ, у одговору за ЦИН ЦГ кажу да су оба државна министарства испунила своје обавезе и да очекују од „Путева РС“ да ускоро распише тендер за изградњу моста.

Велико је питање колико је ово предузеће способно да изнесе овакав озбиљан пројекат. Главна служба за ревизију јавног сектора Републике Српске дала је мишљење са резервом за финансијске извјештаје Путева РС за 2020. годину. Тадашњи директор Путева РС био је Ненад Нешић, касније државни министар сигурности. Тужилаштво БиХ отворило је у децембру прошле године кривични поступак против Нешића и његовог насљедника Милана Дакића, који су оптужени за високу корупцију и прање новца.

Једнима магистрални а другима приступни пут

У подручју обухваћеном Пројектом регистровано је 586 лица у осам насељених мјеста. Осим у насељима Брод на Дрини и Копилови, кроз које је проширен постојећи пут и навучен нови слој асфалта, ријетки су мјештани у другим селима који се одважају да зимују јер до својих кућа долазе макадамским путевима.

У повратничком селу Течићи недалеко од Хума наишли смо на Селима Бостанџића и Нусрета Ђендушића. Кажу да су прошлог љета у згради Општине Фоча потписали уговор којим им је одузето земљиште за потребе изградње нове магистрале. Ђендушић каже да је његовој фамилији одузето око 2800 квадратних метара, од чега је мањи дио била шикара а већи воћњак под шљивама, орасима и јабукама. Он сматра да му је понуђена недовољна разлика накнаде за воћњак у односу на шикару, али додаје да је та класификација земљишта заведена у катастру још прије рата.

На њиховој земљи која је одузета седамдесетих година прошлог стољећа данас се налазе рафтинг кампови. Земљиште дуж ријеке Дрине прије рата је откупљивало предузеће “Хидроелектране на Дрини” за потребе изградње “Хидроелектране Бук Бијела”. И тада се планирала изградња нове цесте, због чега је подигнут мост у насељу Копилови, који је данас зарастао у шуму.

Први рафтинг камп на Дрини основан је 1998. године а данас их има око 27. Прошле године Туристичка организација општине Фоча забиљежила је преко 21 хиљаду пријављених ноћења. Поједини општински одборници сматрају да власници рафтинг кампова не пријављују велики број ноћења. Тако је на једној сједници Скупштине општине Фоча, одборник изнио податак да је након критика један камп пријавио скоро четири пута више ноћења у односу на претходну годину. То би могло да значи и да на овој цести током љетне сезоне има далеко више возила него што показују званични подаци.

„Модернизација пута могла би побољшати сигурност саобраћаја и олакшати приступ рафтинг камповима, што би потенцијално повећало број посјетилаца и допринијело развоју туризма“, каже Споменка Попадић из Туристичке организације Општине Фоча.

За разлику од босанскохерцеговачких, црногорски рафтери сматрају да локација новог прелаза није одговарајуће рјешење за мјештане.

„Ако долазиш из Црне Горе, рецимо Плужина и хоћеш да дођеш на Шћепан Поље или неко село које се ту налази… ти мораш да чекаш у реду на царинском терминалу,“ каже Јован, власник рафтерског кампа из Црне Горе. „С тренутним колонама, љети у току сезоне и сад за празнике, то је било неких четири километара“.

Јован сматра да би заједнички гранични прелаз на босанскохерцеговачкој страни био боље рјешење не само за мјештане већ и за рафтере из обе државе јер има довољно простора за прикључне путеве: „Да не чекају ни они ни ми“.

У Министарству саобраћаја Црне Горе кажу да је предвиђена изградња пункта граничне полиције непосредно након преласка моста, на територији Црне Горе.

“Циљ је да се обезбиједи функционално и ефикасно рјешење које неће значајније ометати постојеће активности, укључујући и туристичке дјелатности попут рафтинга,” навели су из кабинета Министарства саобраћаја Црне Горе за ЦИН ЦГ.

(ЦИН ЦГ) Фото: БН/Архива