Ако се ове тачке запале свијет ће бити у проблемима

Након ескалације сукоба Израела и Ирана, Техеран је запријетио да ће гађати америчке војне базе на Блиском истоку, као вид одмазде.

Ово је наишло на бурну реакцију америчког предсједника Доналда Трампа, који је одговорио да ће се Иран у том случају суочити са “силом каква није виђена”. На Блиском истоку постоји 10 кључних база америчке војске, а једна је кључна.

Иран планира да нападне америчке војне базе на Блиском истоку, објавила је иранска новинска агенција Фарс, позивајући се на извор упознат са плановима војне команде.

– Рат који је почео агресијом ционистичког режима прошириће се на све територије које је окупирао овај режим и америчке базе у региону. Агресори ће добити одлучан и велики одговор Ирана – рекао је извор агенције.

Агенција је такође објавила, позивајући се на изворе, да ће се ирански напади на Израел наставити.

– Конфронтација се неће завршити ограниченим акцијама од прошле ноћи и ирански напади ће се наставити, а ова акција це бити веома болна и за жаљење за агресоре – рекао је за Фарс неименовани званичник, позивајући се на високе војне званичнике.

Трамп је поручио да ће се Иран, у случају да на било који начин нападне Сједињене Америчке Државе, суочити са снагом америчке војске “на нивоима који никада раније нису виђени”.

Он је у објави на својој платформи Трутх Социал потврдио да САД нису имале никакве везе са израелским нападом на Иран и да се може лако постићи договор између Ирана и Израела “и окончати овај крвави сукоб”.

Базе америчке војске на Блиском истоку, које могу бити на мети Ирана, су сљедеће:

Ваздухопловна база Ал Удеид: Налази се југозападно од Дохе у Катару, стационирано више од 10.000 америчких војника, дом је сједишта Централне команде САД (ЦЕНТЦОМ). Ово је главно логистичко, командно и ваздушно оперативно средиште за америчке снаге у региону

Камп Арифјан: Такође битна војна база, дом обавијештајне службе и мјесто за припрему акција, смјештена у Кувајту

Ваздухопловна база Али ал Салем: Подржава ваздушне операције, посебно за мисије у Ираку и Сирији, смјештена у Кувајту

Поморска база Бахреин: Штаб Пете флоте САД, витална за поморске операције у Персијском заливу, Арапском мору и Црвеном мору

Ваздухопловна база Принц Султан: У Саудијској Арабији, поново активирана посљедњих година усред тензија са Ираном. Домаћин је америчким трупама и авионима, укључујући борбене авионе и ракетне системе Патриот

Ваздухопловна база Ал Дафра: У Уједињеним Арапским Емиратима, домаћин је америчким ратним авионима Ф-22, Ф-35 (повремено) и средствима за надзор

Ваздухопловна база Ајн ел Асад: Велика база у западном Ираку, погођена је иранским ракетама 2020. године након убиства Касема Сулејманија

Ваздухопловна база Ербил: Кључна локација на сјеверу Ирака, коју САД дијеле са курдским снагама

Базе у близини Ал-Хасаке и Деир ез-Зора у Сирији

Ваздухопловна база Мувафак Салти: У Јордану, користи се за операције у Сирији и Ираку. Америчке трупе су такође присутне у Центру за обуку специјалних операција краља Абдулаха ИИ

Од освете би се тресао Блиски исток
Потенцијални напад ризикује да оштети америчке базе, укључујући Ал Удеид, директно или преко посредника, као што су Хезболах или милиције повезане са Ираном у Ираку и Сирији.

Иран посједује капацитете за прецизно нападање ракетама и дроновима дугог домета. Иако је мало вјероватно да ће директно напасти Катар без провокације, шири рат би могао да прошири бојно поље.

Ипак, вјероватније од директних напада је да ће Иран да подстакне асиметричне или посредничке нападе на америчку имовину у Заливу.

Америчке базе и инфраструктура могле би се суочити и са сајбер пријетњама усмјереним на логистику или комуникације.

Посљедице рата Израела и Ирана
Директан рат Ирана и Израела може да буде потпуно разоран за Блиски исток. Кључне посљедице би могле да укључују:

Регионалну ескалацију: Укљученост Хезболаха (Либан), Хамаса (Газа) и милиција које подржава Иран у Сирији, Ираку и Јемену

Могуће уплитање Саудијске Арабије или Емирата ако иранске ракете или посредници циљају Залив

Утицај на нафту и глобалну економију: Затварање или претња Ормуском мореузу – уском тачком за око 20% глобалног нафтног саобраћаја, што би могло да повећа глобалне цијене нафте

Војно ангажовање САД: Америка лако може да буде војно увучена у сукоб, било у одбрани Израела или заштити савезника у Заливу и сопствене имовине

Масовне хуманитарне посљедице: Велики број цивилних жртава у Ирану, Израелу, Либану и могуће Сирији

Избјегличке кризе и расељавање великих размера у већ нестабилним земљама

НАТО и Русија/Кина би могли бити увучени у дипломатске или тајне одговоре

Парализа УН, оштре подјеле између реакција Запада и глобалног Југа.

(Српска инфо) Фото: АП