Свјетске убице добијали пасоше у Бањалуци, Зворнику...

Најокорјелији егзекутори наркомафије користе пасоше БиХ када одлазе у убилачке акције. Убице су снимљене како у полицији подносе захтјеве за регуларне путне исправе БиХ, користећи идентитете бх. грађана. Покрадени грађани због тога стално трпе неугодности на граници.

Оптужени плаћеник Кавачког наркоклана Душан Јовановић Гиба (Србија) је у мају 2022. године у зворничкој полицији добио пасош Босне и Херцеговине (БиХ) са туђим идентитетом да би убрзо затим са сарајевског аеродрома одлетио у Истанбул. Вратио се средином септембра, неколико дана након што је у Истанбулу убијен Јован Вукотић, вођа супарничког Шкаљарског клана, наведено је у информацији Обавјештајно-сигурносне агенције БиХ (ОСА).

Јовановић није одговарао за ово убиство, али је ухапшен годину касније када се поново нашао у главном граду БиХ због сумње да припрема ликвидацију бх. званичника. Истражитељима је тада рекао да је ономад у Истанбул путовао са кривотвореним пасошем БиХ као Горан Стојановић. Тврдио је да се тамо задржао само пар дана ради операције пресађивања косе. Заправо, Гиба је у Турској провео три мјесеца, показују подаци Граничне полиције БиХ.

Тужилаштва и полиција сумњају да Гибини убилачки походи по Балкану трају годинама.

Јовановић је један од оптужених на суђењу пред Вишим судом у Београду за убиства Алана Кожара и Дамира Хаџића у јулу 2020. године на Крфу у Грчкој. Убиство су организовали Вељко Беливук, Дарко Шарић и Радоје Звицер, крема наркоподземља на Балкану.

Јовановићу је припала улога непосредног извршиоца убиства, наведено је у оптужници Јавног тужилаштва за организовани криминал у Београду до које је Центар за истраживачко новинарство (ЦИН) дошао уз помоћ колега из Мреже за истраживање криминала и корупције (КРИК).

У овој убилачкој акцији и њеној припреми судјеловало је више егзекутора србијанске и црногорске мафије. Најмање тројица чланова групе су посједовали регуларне пасоше БиХ са лажним идентитетима, показују документи до којих су дошли новинари ЦИН-а.

Убијени Кожар и Хаџић су припадали Шкаљарском клану. Кавачки и Шкаљарски клан су велике криминалне организације настале у Котору, црногорском приморском граду. Њихови припадници се годинама међусобно убијају ради премоћи на европском тржишту дроге.

Није забиљежено да је Јовановић по повратку из Истанбула више икада користио бх. пасош, а у септембру 2023. је у БиХ ушао илегално и скрасио се у Сарајеву гдје се, према полицијским информацијама, налазила његова нова мета.

Полиција Републике Српске (РС) је добила информацију да је Јовановић у Србији добио 15.000 евра. Десет је оставио супрузи док је пет хиљада понио у Сарајево. „Новац му је дат како би ликвидирао полицијског службеника из Сарајева Мирослава П. Највјероватније се ради о Мирославу Плакаловићу, службенику Министарства унутрашњих послова (МУП) Кантона Сарајево“, пише у информацији МУП-а Републике Српске.

Плакаловић је потврдио за ЦИН да је био могућа мета професионалног убице. Каже да су Јовановића од уласка у БиХ само пратили на молбу полиције из Грчке и да на почетку није било захтјева за његово хапшење. Међутим, ствари су се промијениле. Полиција Србије је сазнала да Јовановић спрема убиство сарајевског полицајца те да је ради тога требао преузети оружје у Мостару.

„Стога смо донијели одлуку да га ухапсимо”, каже и додаје да га није узнемирила информација да је Јовановић дошао у БиХ како би га ликвидирао.

„Некако ми је постало нормално ко год дође, шта год се дешава, мене обавијесте да сам ја мета”, каже Плакаловић. Ово је већ трећи пут да је он мета убица из криминалних кругова.

Локална криминална група из Источног Сарајева је 2003. године активирала два килограма експлозива испод његовог аутомобила. Атентатори никада нису откривени. Петнаестак година касније и убица двојице сарајевских полицајаца из 2018. године Александар Мацан ријешио је да ликвидира Плакаловића који је био свједок и истражитељ у овом предмету. Мацан се касније у судници извињавао, тврдећи да није мислио озбиљно када је у разговору са партнером путем Скy апликације најављивао да ће убити Плакаловића и појести му срце.

Упркос пријетњама, Плакаловић избјегава полицијску заштиту јер, вели, не жели колеге доводити у опасност. „Мислим да ту нема заштите, ту може само превентивно. И када се све испланира и посложи што они желе, не можеш се никада заштитити. Ето, живим у Палама. Мало је то мјесто, сви знају да сам ја имао проблема. (…) Ја кад паркирам на једну страну зграде, пет мјеста лијево и пет мјеста десно су слободни. То је тако, нажалост.”

Најмање 60 чланова Кавачког, Шкаљарског, Шарићевог и клана „Америка“ као и других криминалних организација из Србије, Црне Горе, Бугарске, Хрватске и Словеније путовало је широм свијета са пасошима БиХ.

Према подацима које су прикупили новинари ЦИН-а, путне исправе су им издавале полиције и владине службе у: Сарајеву, Бањој Луци, Зворнику, Брчком, Мостару, Градишци и Горажду од 2013. до 2022. године.

У пасошима, личним картама и возачким дозволама које су добили на превару били су унијети украдени подаци бх. грађана, али са аутентичним фотографијама криминалаца. Неки од њих пасоше су користили у акцијама ликвидација чланова супарничких наркокланова, а путне исправе су им пронађене током полицијских акција након њиховог хапшења.

Током истраге коју је против Јовановића 2023. године водило Тужилаштво Кантона Сарајево (КС) због кривотворења пасоша он је негирао да је у Сарајеву био због прљавих послова. Истражитељима је рекао да је побјегао од прогона у Србији и страха за властити живот те да је ради скривања набавио и кривотворени пасош.

Међутим, његова прича није држала воду. Јовановић је признао да је најмање једном прелазио границу БиХ и Србије, користећи пасош матичне државе у који су били уписани његови стварни подаци. Напосљетку, полиција је приликом хапшења у његовом изнајмљеном стану у згради „Сарајево Тоwер“ пронашла пет хиљада евра, што је појачало сумњу да је информација о плаћању његових убилачких услуга у Србији била тачна.

Транскрипти преписки које је водио путем Аном апликације са пријатељима указују на сумњу да је Јовановић посљедњих година у неколико наврата учествовао у планирању барем једне ликвидације. Србијанске службе су тако бх. полицијама доставиле извјештаје о препискама из 2021. године између Јовановића и Дарија Ђорђевића Декстера, србијанског криминалца који је, према писању медија, у Аустрији осуђен на доживотну робију због шверцовања дрогом.

У једном од таквих разговора у мају 2021. године Јовановић и Ђорђевић најављују ликвидацију извјесног Босанца.

Јовановић пише Ђорђевићу: „Убићемо га. Мора, бураз, нема шта, морамо то да завршимо или смо џаба кречили. Ја ћу да преузмем. То се заврши за седам дана“.

Ђорђевић одговара: „Он кад оде, отишло је све“.

Јовановић у Сарајеву није био сам. Исти дан је у бх. пријестолници ухапшен и Дарко Дуловић који је, такође, годину раније успио добити фалсификовани пасош БиХ и возачку дозволу у Полицијској управи Зворник.

Као и Јовановић, користио је украдени идентитет. Дуловић је путовао под именом Ђорђе Куга, најчешће на релацији између БиХ и Србије.

Тадашњи тужилац Тужилаштва БиХ Дубравко Чампара обавијестио је кантоналне колеге током њихове истраге да имају посла са убицама, али да у БиХ није формиран предмет против Јовановића и Дуловића.

У списима Тужилаштва КС који су дати на увид новинарима ЦИН-а није било наведено да су Дуловић и Јовановић удружено дјеловали у Сарајеву. Ипак, Плакаловић тврди да их је полиција пратила и да су се њих двојица више пута састајала у једном локалу на Добрињи у Сарајеву. Они су изведени пред Општински суд у Сарајеву по заједничкој оптужници за фалсификовање пасоша.

Обојица имају озбиљну криминалу историју. Јовановић је 2014. и 2017. године у Србији осуђен на укупно осам година и четири мјесеца због тешких крађа, наношења тешких тјелесних повреда, разбојништава те држања оружја и експлозивних материја, док је Дуловић у Црној Гори добио двије и по године затвора због трговања дрогом. Док је лежао у затвору, Дуловићу је суђено и за убиство београдског криминалца Синише Милића, али је неколико година касније ослобођен оптужби.

Њих двојица су пред судом у Сарајеву признали кривицу па су почетком прошле године осуђени на по осам мјесеци затвора. Пошто су у притвору провели око четири мјесеца, преостали дио затворске казне су претворили у новчану. Платили су по 11.900 КМ, надајући се да ће бити слободни. Јовановић је након тога ухапшен у оквиру истраге за убиства на Крфу.

Неколико мјесеци након пресуде Јовановићу и Дуловићу полиција је по налогу Тужилаштва БиХ ухапсила Марка Икића из Зворника и још два члана његове групе због сумње да су посредовали криминалцима из регије при издавању личних карата и путних исправа БиХ на основу фалсификованих иностраних докумената.

Њихови клијенти су били чланови организованих криминалних група за којима су биле расписане потјернице због тешких убистава и трговања дрогом. Овај предмет је пребачен Окружном јавном тужилаштву у Бијељини.

Милош Пандрц из Београда, осуђени трговац кокаином и члан клана Дарка Шарића из Србије, ослањао се на бх. везу када је 2020. у Лозници прекопута Зворника уговарао набавке бх. пасоша за пријатеље и познанике. Пандрц и сам посједује регуларни пасош БиХ на име Велимир Ђокић, издат у Зворнику.

Пандрц је у једној преписци путем Скy апликације понудио колеги бх. пасош за око шест хиљада евра или словачки по трипут већој цијени.

Новинари ЦИН-а прикупили су доказе који показују да је најмање 60 вођа и утицајних чланова криминалних кланова са Балкана за десет година добило регуларне пасоше или личне карте у: Бањој Луци, Брчком, Зворнику, Сарајеву, Мостару и Горажду. Неки од њих су их користили у акцијама припремања и извршења убистава у иностранству.

Иако су долазили до бх. докумената уз помоћ различитих група у БиХ, начин на који су то радили је остао готово идентичан. Према подацима из полицијских истрага, организатори ових послова су имали приступ старој бази података гдје су могли видјети које особе у БиХ никада нису поднијеле захтјев за издавање личних докумената.

Њихове податке би уписивали у фалсификоване личне карте у које су додавали своје аутентичне фотографије. Углавном би овластили особе у БиХ да у њихово име подижу увјерења о држављанству. Чланови истих група би им обезбиједили потврде о пријави боравка на основу лажних уговора о најму станова или кућа. Прикупљену документацију би приложили у полицији, уз захтјеве за пасош.

Том приликом су се фотографисали и остављали отиске. Лични документи су им најчешће издавани по убрзаној процедури за неколико дана.

Организатор убиства вође Шкаљарског клана Јована Вукотића био је Радоје Живковић Жути, још један лажни држављанин БиХ. Овај Црногорац из Никшића је истакнути припадник Кавачког клана. За вратом му је висила Интерполова потјерница па је требао пасош БиХ са туђим идентитетом како би без страха од хапшења отишао у Истанбул.

Подигао га је у Полицијској управи у Бањој Луци у јулу 2021. године. Живковић је претходно ангажовао групу бившег бањалучког полицајаца Далибора Ћурлика да му помогне у прикупљању документације, наведено је у извјештајима Управе за организовани и тешки криминал МУПРС-а.

Он је прво у Србији израдио фалсификовану личну карту на име Андреј Јовић, а потом је уз помоћ припадника групе у администрацији Града Бања Лука извадио Увјерење о држављанству на име Јовића. Ћурлик је Живковићу обезбиједио потврду о мјесту боравка у кући његове мајке. Ова потврда је, такође, један од услова за добијање пасоша.

Ћурлик је потом одвео Живковића у Полицијску управу Бања Лука гдје су попунили формуларе и предали захтјев за издавање личне карте и пасоша на име Андреј Јовић.

Све ово су снимиле надзорне камере у полицији. Забиљежено је и када је давао отиске прстију те је и фотографисан за нове документе.

Радоје Живковић је опуномоћио Ћурлика да га заступа па је овај Бањалучанин у његово име почетком јула 2021. године подигао пасош, а двије седмице касније и личну карту. Према евиденцијама Граничне службе, Живковић је са лажним пасошем већ 24. јула одлетио у Истанбул.

Тамо је у септембру наредне године ухапшен под оптужбом да је организовао групу која је дуго времена пратила, а потом и ликвидирала Јована Вукотића. Радоје Живковић је почетком ове године осуђен на доживотну робију.

Турска полиција је приликом хапшења овог црногорског криминалца заплијенила личну карту и бх. пасош на име Андреј Јовић, али са Живковићевом фотографијом.

Ћурлик је још најмање четверици криминалаца помогао да се домогну бх. пасоша.

Надзорне камере у бањалучкој полицији снимиле су средином јуна 2021. године Ћурлика у друштву Марка Петровића из Београда док је предавао захтјев за издавање пасоша на име Ђорђе Суша. Овај криминалац је у службеним евиденцијама МУП-а Србије евидентиран за насилничко понашање и угрожавање јавног саобраћаја. Ћурлик је по овлаштењу Петровића 17. јуна преузео пасош.

Већ наредног мјесеца бањалучка група је била ангажована на новом послу – скупљању документације за издавање фалсификованог бх. пасоша за Алмира Јаховића, утицајног члана Кавачког клана из Црне Горе. За Јаховићем је била расписана Интерполова потјерница због учешћа у припреми убиства двојице чланова супарничке групе у Бару у Црној Гори.

Јаховић је 2. августа заједно са Ћурликом у Бањој Луци поднио захтјев за издавање пасоша, а већ дан касније бивши бањалучки полицајац је као опуномоћеник подигао путну исправу. Приликом примопредаје пасоша Јаховић и Ћурлик су ухапшени у Бањој Луци. Црногорац је убрзо изручен матичној држави.

Док се Кавачки клан ослањао на везу у Бањој Луци, припадници противничког Шкаљарског клана су 2020. године долазили до бх. пасоша у Брчком, уз посредовање Николе Веина, држављанина Србије, који је и сам имао фалсификовани бх. пасош, наведено је у извјештају полиције Брчко дистрикта.

Посредством Веина пасоше су у Брчком, уз остале, добили: Ратко Живковић, Крсто Вујић, браћа Ристо и Филип Мијановић, Марко Мартиновић, Божидар Пуношевић, Игор Милојевић, Дејан Павловић, Владимир Улам и други.

Подаци из оптужнице о убиствима на Крфу откривају, међутим, да је Ратко Живковић био кртица Кавчана у Шкаљарском клану и да је све вријеме уходио чланове овог клана и о њиховим намјерама и кретању обавјештавао чланове супарничког клана. Према опису из оптужнице, он је одиграо кључну улогу у лоцирању двојице Шкаљараца на Крфу јер је све вријеме комуницирао с њима и тако открио мјесто на којем су се скривали.

Истрага полиције је показала да је већина криминалаца посједовала фалсификоване личне карте Србије. На овим личним документима налазиле су се аутентичне фотографије криминалаца, али су подаци гласили на друге особе, држављане БиХ који никада нису подносили захтјеве за бх. документе.

Полиција никада није открила како је Веин долазио до података о држављанима БиХ који нису користили право да узму бх. документе. Сумњали су да се ради о особама које су имале приступ старој бази података издатих докумената. Међутим, ни у овој, али ни у већини других истрага нису пронађени они који су криминалцима достављали податке о пожељним идентитетима.

Веин се истим послом нешто раније бавио и у Хрватској гдје је пред Жупанијским судом у Загребу у октобру прошле године неправомоћно осуђен на четири године и десет мјесеци затвора у одсуству. Он је у Хрватској погодовао криминалцима за 75 пасоша, за што је зарадио нешто више од милион КМ. Цијена пасоша била је од 7,5 до 15 хиљада евра.

Хрватска је од Србије тражила његово изручење, али ова сусједна држава није удовољила њиховим захтјевима. БиХ није послала такав захтјев.

Новинари ЦИН-а су, стога, одлучили сами потражити Веина на пријављеној адреси у стамбеној згради у насељу Борча код Београда. Комшије су тврдиле да је ту, али се он није одазивао на интерфон стана. Веин се напосљетку новинарима јавио посредством телефона једног комшије.

Тврдио је да је у посјети кћерки изван Београда и де се неће скоро враћати. Негирао је да има везе са издавањем фалсификованих  пасоша у Брчком, а рекао је да не зна ни да је осуђен у Хрватској на затворску казну због истих ствари.

„Ја Вам не читам новине“, рекао је Веин новинару ЦИН-а.

Према подацима истраге из Тужилаштва у Брчком, Веин је помогао дванаестерици криминалаца из Србије и Црне Горе да дођу до фалсификованих путних исправа БиХ тако што је злоупотријебио податке исто толико грађана БиХ. Неки од грађана приликом преласка границе редовно доживљавају неугодности јер их електронски систем граничне службе идентификује као криминалце са потјернице.

У селу Бачки Брестовац у Србији новинари ЦИН-а су пронашли тројицу држављана БиХ чији су подаци злоупотријебљени. Њихове породице су уочи рата из Бијелог Бучја, села код Теслића, доселиле у Бачку и ту започеле нови живот. Иако су задржали држављанство БиХ, нико од њих није дизао бх. путне исправе.

Предраг Ђурђевић је 90-их почео нови живот у Бачкој Равници гдје је подигао фарму крава. Вели да никада није узимао пасош БиХ нити је путовао изван земље, дијелом и због тога што се плаши да би могао имати неугодности на граници.

„Сами знате, док некоме докажеш, непријатно је, питање је гдје ћеш завршити”, рекао је Ђурђевић.

Његове податке је 2020. године за потребу фалсификовања пасоша украо Ратко Живковић који се у кривичним евиденцијама Србије налази због убиства, насилништва и трговања дрогом. Према наводима из оптужнице у Београду, Живковић је био главни организатор више убистава у име Кавачког клана.

Предрагов идентитет му је требао јер је за њим била расписана међународна потјерница.

Ђурђевић каже да није у страху због тога што је убица користио његов идентитет, али му је неугодно због фамилије и јер су се полицајци распитивали о томе да ли је преварант.

Прави пакао на граници због крађе личних података пролази његов рођак и комшија у селу Ђурађ Тривуновић. Идентитет овог сточара из Бачке украден је за потребе бх. пасоша Дејана Павловића, члана Шкаљарског клана из Београда, осуђеног трговца дрогом.

Први пут Тривуновић је доживио велику неугодност крајем аугуста 2022. године када је са својом и породицом супруге покушао ући у БиХ на Граничном прелазу Шамац.

Рекли су му сачекајте, контрола, и ја сам сачекао, вели Тривуновић и додаје да му је потом пришао гранични полицајац и саопштио му да је на црвеној Интерполовој потјерници.

Његова мајка каже да је услиједила провјера која је трајала два сата: „Мени притисак скочио. Човек ме смирује, каже, госпођо, извини. Знам, мајка сте, знам да ти није лако. А још плус мала беба плаче. На сунцу држиш бебу малу. Мени због дјетета још више“.

Након провјере утврђено је да Ђурађ није криминалац за којим је трагала полиција па су несметано ушли у БиХ. Међутим, Тривуновић је два дана касније на повратку у Србију поново доживио неугодности:

„И опет исто. Када се враћам, дајем пасош, а пасош опет поцрвени“.

Након повратка у Србију позвао је криминалистичку полицију у Брчком да пријави проблем и каже да су му тада обећали да више неће бити задржаван на граници.

„Казали су ми скинули смо те сада са тога и више нећеш имати проблема. И ја сам то тако и прихватио. И послије годину дана сам опет ишао и опет исто”, рекао је новинарима Тривуновић.

Морао је ангажовати адвоката који му је обезбиједио потврду криминалистичке полиције у Брчком како би могао неометано прелазити границу.

Међутим, није убијеђен да је овим ријешио свој проблем.

„И опет то није чисто, опет није сигурно скинуто са потернице”, каже Тривуновић.

(ЦИН)