Како је концесија од 100 милиона марака предата без тендера

Писана изјава директора “СЕ Требиње 1” Милутина Мастиновића била је довољан доказ Комисији за концесије РС да утврди како ово, тек основано предузеће са три радника и 800 КМ прихода, има услове да реализује концесију за пројекат изградње соларне електране вриједан 100 милиона КМ. 

То је евидентно из документације коју је Транспаренцy интернатионал у БиХ, након дуготрајне правне борбе добио од ове Комисије, која је требала да одобри пренос концесије са Електропривреде РС на “СЕ Требиње 1”, у којем је већински удио преузео мађарски инвеститор ЛУГОС Ренеwаблес (ЛРЕН). 

Био је то очигледно начин да се заобиђе обавеза расписивања јавног позива јер је искориштена законска могућност да се концесија додјели Електропривреди РС као стратешком јавном предузећу.

Ипак, то предузеће није имало намјеру да гради овај пројекат, јер је само десетак дана касније ЕРС на својој адреси основао предузеће „СЕ Требиње 1“ којем је прво уступљена концесија, а затим је 70 посто тог предузећа уступљено мађарској компанији ЛРЕН.

Прије него што је одобрила ову комбинацију, Комисија као регулатор морала  је, према правилнику који регулише ову област, испитати финансијско стање новог концесионара „СЕ Требиње 1“, као и доказе о његовој техничкој опремљености, раније изведеним радовима и доказе да има обезбијеђена финансијска средства.

Шта су били докази? 

Комисија у први мах није одобрила пренос концесије и затражила је да се према “Правилник о поступку уступања уговора о концесији” изврши допуна документације и достави доказ о техничкој опремљености новог концесионара који у тој 2021. години имао три запослена и поменути приход од 800 КМ.

Након тога, директор  СЕ Требиње 1 Милутин Мастиловића је у априлу 2021. године доставио изјаву, и у свега пар реченица навео да не посједује опрему за изградњу соларне електране али да ће у наредном периоду путем поступка јавних набавки “обезбиједити сву неопходну техничку опремљеност”.

Након ове изјаве, Комисија је сматрала да су испуњени сви услови и 21. маја 2021. доноси рјешење о уступању права на ову концесију новооснованом предузећу.

У рјешењу се кратко наводи да је извршен увид у сву документацију и без било какве аргументације закључује да је размотрено “финансијско стање стицаоца” које располаже са финансијским средствима.

Оваква одлука комисије је спорна јер није понуђен нити један доказ да ЕРС из оправданих разлога не може реализовати овај пројекат, а новоосновано предузеће може.

Исто тако изјава директора да ће у будућности извршити набавку није могла бити узета као доказ на основу којег је одлучено, јер у поменутом правилнику јасно стоји да стицалац концесије мора “да има техничке услове”, а не да “ће имати” у догледно вријеме.

Ко је Милутин Мастиловић? 

Предузеће “СЕ Требиње 1” од почетка је дато на управљање младим члановима требињског СНСД-а. За вршиоца дужности директора именован је Милутин Мастиловић, одборник СНСД-а у скупштини града Требиње, који се по закону налазио у сукобу интереса, јер је у тренутку именовања то било јавно предузеће и као одборник није могао истовремено обављати обје функције.

Мастиловић  је одборник СНСД-а у требињској Скупштини од 2016. године, а према писању медија ушао је у посао са соларним електранама и добио од Регулаторне комисије за енергетику (РЕРС) Сертификат за своју прву малу соларну електрану (МСЕ).

На функцију извршног директора за финансијско-економска и правна питања СЕ Требиње 1 постављена је Маја Колак, која је, према писању медија, била секретар градског изборног штаба Градског одбора СНСД-а.

Овдје треба нагласити да је у тренутку њеног именовања то било јавно предузеће и да Закон о јавним предузећима каже да чланови извршних органа странке не могу имати функције у јавним предузећима.

Међутим, овај закон се већ одавно отворено крши, с обзиром на то да је на челу самог ЕРС-а генерални секретар СНСД-а Лука Петровић.

Студија случаја 

Пројекат изградње соларне електране у Требињу од самог почетка прате бројне контроверзе а ТИ БиХ је већ указивао на то да је мађарски инвеститор уведен у посао заобилажењем закона и јавног надметања.

Поред поменутог спора са Комисијом за концесије РС, треба рећи да ТИ БиХ није могао добити ни информације од Електропривреда РС, која крије услове под којима је уступљено већинско власништво над СЕ Требиње 1 мађарском инвеститору.

У међувремену, појавили су се проблеми у пословању фирми у власништву бизнисмена Роланда Лугоса.

У Мађарској је наложена ликвидација његове фирме Оптимим солар ЗРТ која је била један од највећих играча на тржишту соларне енергије, а отворило се и питање наплате државних обвезница које су улагане у ову компанију.

Његова фирма ЛУГОС Ренеwаблес која је ушла у посао изградње соларне електране у Требињу је знатно мања од Оптимум солар ЗРТ, забиљежила је у 2022. години губитак од око 2,3 милиона евра док је број запослених са 22 смањен је на свега 3 радника. 

ТИ БиХ је објавио студију овог случаја која указује на постојање ширег проблема у области концесија, гдје увођење страног инвеститора под нетранспарентним условима често има негативне посљедице по јавни интерес.

На примјер, у случају Хидроелектране Бистрица концесија је такође додијељена ЕРС-у, под истим изговором да се ради о стратешком пројекту  јавног предузећа. Потом је концесија пренесена на новоосновано предузеће, које је продато контроверзној компанији Калдера цомпанy из Лакташа.

Све је урађено за 6,8 милиона, а иста концесија је на крају поново откупљена за 10,6 милиона КМ. Поред тога, кроз нетранспарентне јавне уговоре са потенцијалним инвеститорима, Република Српска је већ претрпјела значајну штету која се огледа у стотинама милиона КМ које данас плаћају порески обвезници.

Предузеће СЕ Требиње 1 данас је у већинском власништву мађарског  Лугос Ренеwаблес (ЛРЕН) а поменута соларна електрана још увијек није изграђена, иако је првобитни рок из концесионог уговора истекао у октобру 2022. године. Посљедња објављена информација јесте да је мађарски инвеститор поднио захтјев да се одобри повећање снаге електране.

Крајем децембра 2024. године Министарству за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС предат је захтјев за претходну процјену утицаја на животну средину - пише Транспаренски интернешнл БиХ. 

(БН)