Закон у НСРС уредно усвојен, а ИРБ још не обавља платни промет

Измјене закона да би ИРБ обављала услуге платног промета и омогућила функционисање фирми које су под америчким санкцијама уредно су усвојене у Парламенту Српске у јулу прошле године.

Међутим, скоро 10 мјесеци касније, ова институција и даље није ни близу успостављању платног промета иако је у међувремену промијењен и директор.

Да ли је ово немогућа мисија на шта су многи упозоравали и током усвајања закона у Народној скупштини и да ли је ово још један закон који је донесен а који у пракси неће бити примијењен?

Банке у БиХ су почетком прошле године почеле да гасе рачуне физичким и правним лицима која се налазе на црној листи САД-а након најава да би се и оне могле наћи под санкцијама ако наставе сарадњу са санкционисаним лицима.

И онда се кренуло у тражење рјешења, па је Парламент Српске измијенио више закона како би се ИРБ-у омогућило обављање унутрашњег платног промета и примање депозита.

Питали смо и ИРБ шта кочи рад на успостављању платног промета. Они кажу да је то комплексан и сложен посао и да још увијек анализирају стање.

„С обзиром на комплексност процеса самог увођења платног промета за сада можемо рећи да се Инвестиционо-развојна банка Републике Српске налази у фази активног и свеобухватног прегледа и оцјене усаглашености постојећег модела пословања са формалним и техничким условима чије испуњавање претходи успостављању система платног промета, као и увођењу депозитарних послова у финансијску понуду ИРБ РС“, поручено је из ИРБ.

Оно што је овде кључно за платни промет, а уједно и упитно је добијање СWИФТ кода. Због чега?

Зато што би нова државна банка морала да буде чланица СWИФТ-а тачније глобалног стандарда за међубанкарске трансакције.

То је можда и оствариво али је спорно то да би се,због пословања са лицима са црне ОФАЦ листе, нова банка нашла под санкцијама, изгубила чланство СWИФТ што би довело до гашења рачуна од стране Централне банке и самим тим угрозило би се постојање ИРБ-а, кажу економисти.

„Један од услова које поставља Централна банка је добијање СWИФТ кода односно комуникацијског броја за платни промет са иностранством. Да ли то може да добије ИРБ или не, то зависи од удружења које даје те кодове и ако они одлуче или могу да дају код онда може ићи даље у развој банке“, каже Зоран Павловић, економиста.

Увођење ИРБ-а у платни промет како би се спасиле, према тврдњама стручњака, фирме које су добиле америчке санкције, доводе у опасност да на црној листи заврши и ова финансијска институција.

Поставља се питање да ли је комерцијализација ИРБ-а почетак њеног краја, ако се узме у обзир да су претходна искуства показала да власт у Српској не зна управљати банкама што се може видјети на примјеру Банке Српске, истичу у опозицији. 

„Ја бих то ставила у контекст свих ових промјена које су се десиле у САД-у гдје се власти Српске оправдано или не надају да ће се неке ствари у приступу америчке администрације промијенити према њима лично а све ово што је урађено са ИРБ односно тај приједлог закона да се ИРБ омогући платни промет је урађено искључиво због стављања на црну листу неких од званичника Српске, сматра Јелена Тривић, предсједник НФ.

Многи су раније упозоравали да измијењени закон о ИРБ-у директно иде у правцу заробљавања институционалног оквира приватним интересима и да непосредно угрожава функционисање цјелокупног банкарског система у Српској.

(БН)