Привредни опоравак или је на сцени висока инфлација?

Према подацима Агенције за статистику БиХ, у прва три мјесеца ове године укупан извоз из БиХ износио је четири милијарде и 116 милиона КМ, што је за скоро 7 одсто више него у истом периоду прошле године. Међутим, порастао је и увоз за око три одсто.

Питали смо економисте хоће ли се ови трендови, позитивни или негативни, наставити.

Извезла је Босна и Херцеговина у првом тромјесечју ове године више него у истом периоду прошле, што је позитивна промјена.

Међутим, разлоге не треба тражити у наглом процвату наше привреде него се то дијелом може објаснити инфлацијом односно растом цијена, тако да уствари није дошло до стварног повећања количинског извоза у свим категоријама, каже економиста Игор Гавран.

“Једно од објашњења за повећање нашег извоза могло би бити привремено повећање тражње из ЕУ под пријетњом додатних царина САД. Компаније које извозе у САД из ЕУ покушавају да повећају свој извоз привремено, како би извезли што више робе прије него што још неке царине ступе на снагу. То је дијелом могло погодовати нашим компанијама које их снабдијевају”, мишљења је Гавран.

- БиХ је и даље увозно орјентисана земља тако да раст извоза с почетка године не побољшава спољнотрговински дефицит. Прекомјерни увоз остаје оно што мучи БиХ, каже даље Гавран.

“Када је ријеч о увозу, то такође можемо дијелом објаснити инфлацијом, мада је то код увоза много негативније јер углавном увозимо оне производе који нам нису потребни, огромне количине хране, пића и разних других категорија које сами производимо или их можемо производити јер имамо природне ресурсе”, објашњава Гавран.

- Један квартал није репрезентативан за цијелу годину и за очекивати је пад извоза у наредном периоду, првенствено зато што европска економија такође слаби, а потражња у Европи је све мања, наводи економиста Мирјана Орашанин.

“Имајући у виду трендове у Европи, увођење америчких санкција ЕУ, па и нашој привреди сигурно ће утицати на смањење потражње у Европи за нашим производима. Наши извозници су већином они који производе одређене компоненте односно мање финални производ, а већином компоненте за неке финалне производе који се комплетирају у Европи. Потражња са таквим производима ће бити сигурно мања управо због смањене потражње у Европи”, сматра Орашанин.

Гавран додаје да је једино гдје најављују експанзију, а то је непотврђено, је намјенска индистрија што, како каже, погодује и неким нашим компанијама.

“То је ипак мали дио наше привреде, вриједан и позитиван али недовољан да промијени укупну слику економије у Босни и Херцеговини”, истиче он.

- Да бисмо тај тренд преокренули потребно је да власти у БиХ кроз смањење оптерећења и трошкова пословања повећају конкутрентност домаће привреде, сматра Гавран.

Истиче да је то посебно важно сада када се америчко тржиште затвара за Кину и неке друге земље које ће се трудити да буду још повољније и конкурентније, са још нижим цијенама на европском тржишту.

(БН) Фото: БН