Прекинут поступак издавања еколошке дозволе Дрво-еxпорт

Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске донијело је закључак којим се прекида поступак одлучивања по захтјеву инвеститора “Дрво-Еxпорт” д.о.о. Теслић, поднијетог за издавање еколошке дозволе за пројекат експлоатације угља на лежишту “Букова коса” код Приједора.

Издавање еколошке дозволе је прекинуто по захтјеву Центра за животну средину, односно усљед постојања судског спора о потреби Студије утицаја на животну средину за овај пројекат.

Како је Министарство у претходној фази ослободило инвеститора од израде ове Студије, Центар је у новембру 2024. године поднио тужбу против такве одлуке износећи разлоге због који је одлука Министарства морала бити другачија, обзиром да се лежиште налази у релативно густо насељеном подручју које је уз то богато пољопривредним, водним и добрима од културног значаја.

Док суд не донесе коначну одлуку о овоме, што у односу на издавање еколошке дозволе представља претходно правно питање, Министарство је било дужно да прекине управни поступак.

“Ово би могла бити друга шанса за мјештане Букове косе, односно шанса да се заштити право на здраву животну средину неодређеног броја грађана. Надамо да ће суд цијенити све аспекте и сложеност ове управне ствари, те да ће увидјети шири значај одлуке у овом предмету.

Позитивна одлука суда би суштински условљавала издавање еколошке дозволе израдом адекватне Студије утицаја, иако је то упитно усљед узурпације терена. Међутим, након њене израде Министарство би и даље имало дискреционо овлаштење да неадекватну Студију одбије, чиме би отварање рудника у овом подручју постало немогуће”, изјавио је Реџиб Скоморац, правни савјетник у Центру.

Подсјећамо, Центар је у вези наведеног пројекта у протеклом периоду покренуо више судских поступака. Поступци по ванредном правном лијеку трају пред Врховним судом Републике Српске. Центар је поднио и уставну апелацију код Уставног суда БиХ, а у вези са онемогућавањем учешћа грађана у одлучивању о политици додјеле концесија.

То је суштинско питање како за пројекте екстрактивизма тако и сваку другу економску експлоатацију јавних добара и природних ресурса.

Нажалост, чињеница је да је инвеститор већ узурпирао нулто стање животне средине на предметном подручју. Иако је пројекат већ био предмет инспекцијских мјера и обуставе радова, Инспекторат Републике Српске је дозволио наставак радова.

Због преурањене експлоатације угља још једном се, упркос обавјештености надлежних органа, дозволио образац незаконитости што и само издавање еколошке дозволе практички чини питањем легализације, што је недопустиво.

“Издавање еколошке дозволе конкретно овиси од законитог одлучивања о потреби Студије утицаја. Међутим, суштински одобравање ове спорне концесије овиси од низа правних питања која се тичу ускраћивања демократских процеса у области животне средине и управљања јавним ресурсима, о чему ће коначну одлуку да донесе Уставни суд БиХ, односно Европски суд за људска права”, закључио је Скоморац.

(БН) Фото: Архива