Црне прогнозе СТО-а: Да ли ће негативне ефекте осјетити и БиХ?

Свјетска трговинска организација (СТО) је прогнозу глобалне робне трговине преокренула са солидног раста на пад, напоменувши да би додатне америчке царине и ефекти преливања могли да доведу до највећег пада од врхунца пандемије вируса корона.

У саопштењу се наводи да ће робна размјена ове године пасти за 0,2 одсто, у односу на октобарску експанзију од три одсто.

"Нова процјена заснована је на мјерама које су биле на снази почетком седмице. Амерички предсједник Доналд Трамп увео је додатне царине на увоз челика и аутомобила, као и свеобухватне глобалне царине прије него што је неочекивано паузирао њихову примјену за више од 10 земаља", пише у саопштењу.

Додаје се да, ако Трамп поново уведе пуне стопе општих царина, то би смањило раст трговине робом за 0,6 одсто, уз пад од 0,8 одсто због ефеката преливања изван трговине повезане са САД.

"Све заједно, ово би довело до пада за 1,5 одсто, што би било највише од 2020. године. Прекид америчко-кинеске трговине повећаће извоз кинеске робе у све дијелове свијета изван Сјеверне Америке за четири до девет одсто", стоји у саопштењу.

Раније је Агенција Уједињених нација за трговину и развоје навела да би глобални економски раст ове године могао да се успори на 2,3 одсто, јер трговинске тензије и неизвјесност покрећу тренд рецесије.

Уколико дође до предвиђања Свјетске трговинске организације да ли ће негативне ефекте тога осјетити Босна и Херцеговина?

Предраг Млинаревић, професор на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, рекао је да се, имајући у виду интегрисаност нашег извоза у индустријске производне ланце ЕУ, као посљедица трговинског рата између ЕУ и САД,  могу очекивати негативни ефекти на наш извоз.

"Усљед царина од 25% на извоз аутомобила европских произвођача на америчко тржиште, евентуални пад производње аутомобилске индустрије ЕУ имаће директне негативне ефекте по наше компаније које производе компоненте за аутомобилску индустрију. Такође, уколико би  смањење производње потрајало, то би се одразило и на сировински извоз алуминијума, жељеза и глинице уз могући пад цијена као резултат смањене тражње за овим сировинама", истакао је Млинаревић у изјави за "Независне новине".

Додао је да би на тај начин вриједност нашег извоза могла опасти како вриједносно тако и количински.

"Оптимизам можемо пронаћи у увјерењу да ће се трговински рат између кључних трговинских блокова смирити, што би значило да би се ови негативни ефекти на извоз из БиХ могли избјећи", нагласио је Млинаревић.

Економиста Славиша Раковић каже да је за сада немогуће предвидјети ефекте америчких царина.

"За сада су на снази само оне које су уведене Кини, а остале могу ступити на снагу крајем јуна. Тако да све прогнозе можемо сматрати преурањеним. То исто важи и за случај БиХ", навео је Раковић.

(Независне) Фото: цорпоратефинанцеинституте