Алергијске болести значајно утичу на квалитет живота

Савјети из Хемофарма:

Република Српска 16.04.2025 | 11:24
Алергијске болести значајно утичу на квалитет живота

Пише: мр пх. Даворка Копања, Хемофарм

Алергије су реакције имунолошког система на супстанце попут полена, гриња, перути, длака животиња, или одређене хране које обично не изазивају проблеме код већине људи. Проблем настаје када имуни систем постане преосјетљив и почне ове супстанце препознавати као опасност, активирајући читав низ реакција како би се здравље „заштитило”. Супстанца која је покренула имуни одговор назива се алерген.

Алергијске болести значајно утичу на квалитет живота, обављање свакодневних активности и здрав сан, а процјене говоре да 10% до 30% популације има неку врсту алергија. Чешће се јављају у развијеним земљама, поготово код дјеце и млађих људи. На пораст алергија утичу различити фактори, укључујући глобално загријавање и загађеност ваздуха.

Показало се да топлије вријеме и виши нивои угљен-диоксида стимулишу раст биљака и повећавају производњу полена, што заједно са продуженим сезонама цвјетања биљака, погоршава симптоме поленске грознице. Сматра се и да превелика хигијена, те изложеност све већем броју хемикалија утиче на пораст алергија.

ИНХАЛАТОРНИ АЛЕРГЕНИ: Алергени из ваздуха, познати и као инхалаторни алергени, укључују полен различитих врста дрвећа, као што су топола, бреза, врба и лијеска, као и полен траве и корова (амброзија).

Осим полена, ту су и гриње, прашина, те длаке и перје домаћих животиња и кућних љубимаца. С друге стране, најпознатији алергени из хране, односно нутритивни алергени, обухватају кикирики, орасе, бадеме, соју, пшеницу, бобичасто воће, чоколаду, јаја, млијеко, морске плодове, те конзервансе и адитиве који се користе у
прехрамбеној индустрији.

Алергијске реакције могу изазвати лијекови, као и убоди инсеката, хемикалије, сунце и други фактори, чиме се додатно компликује ситуација за особе са алергијама.

Контакт са алергенима може се догодити преко коже, дисајних путева или конзумирањем намирница.

НАЈЧЕШЋА АЛЕРГИЈСКА ОБОЉЕЊА: Међу најчешћим алергијским обољењима су алергијски ринитис, познат и као поленска кијавица, који захвата нос и очи, изазивајући симптоме као што су кихање, цурење носа, свраб у очима и зачепљеност носа.

Алергијска астма погађа плућа и карактерише се нападима отежаног дисања, кашљем и стезањем у грудима. Уртикарија, такође позната и као копривњача, представља алергију која се манифестује на кожи, узрокујући појаву црвенкастог осипа и свраб.

Аналфилактичка реакција је најопаснија, захвата цијело тијело и представља врло озбиљну и животно угрожавајућу алергијску реакцију која захтијева хитни медицински пријем.

Код свих алергијских обољења, као прва мјера препоручује се избјегавање изложености алергенима, колико је то могуће, а додатне информације о алергијама и аларгенима може се пронаћи и на wеб страници: хттпс://www.лаврена.ба .

Алергијски ринитис је најчешће алергијско обољење. Може да буде сезонски (повремени) истални (цјелогодишњи).

Сезонски је узрокован алергенима који се појављују у одређеном годишњем добу и најчешће је везан за цвјетање и полен биљака, због чега се назива још и поленска кијавица. Лијекови против алергија се углавном узимају по потреби, током изложености полену биљке на који је особа алергична.

ЦЈЕЛОГОДИШЊА АЛЕРГИЈА: Ипак, све већи проблем представља цјелогодишњи алергијски ринитис, код којег особе реагују на алергене који су стално присутни у простору у којем бораве, а најчешће су то гриње, прашина, буђ или перут и длаке кућних љубимаца. Код ових врста алергија, лијекови се требају узимати у дужем периоду и под контролом љекара.

У зависности од врсте и тежине симптома, у терапији се користе различите врсте лијекова чија је улога да управо олакшају симптоме алергија: орални и интраназални антихистаминици, интраназални кортикостероиди, инхибитори леукотријена, а од користи могу бити и деконгестиви и раствори за испирање носа. Без рецепта су доступне одређене врсте антихистаминика који смањују симптоме узроковане ослобађањем хистамина (лоратадин, левоцетиризин и фексофенадин) и деконгестиви који смањују зачепљеност носа (нафазолин, ксилометазолин, оксиметазолин), док се остали лијекови узимају искључиво на љекарски рецепт.

ЛЕВОЦЕТИРИЗИН је јединствена молекула, доступна у БиХ, у борби против алергија.

Представља неседативни антихистаминик новије генерације који се користи за ефикасно олакшање симптома који прате алергијски ринитис (сезонски и цјелогодишњи) и копривњачу.
Карактерише га брз почетак дјеловања, јер брзо ублажава симптоме попут кихања, свраба, зачепљења носа, те црвенила и свраба коже. Има дуготрајно дјеловање,
обезбјеђује олакшање током цијелог дана, због чега се узима једном дневно.

Прије употребе обавезно прочитати упуство о лијеку, а о свим додатним информацијама и мјерама опреза потребно је посавјетовати се са љекаром или фармацеутом.
Све већа учесталост алергија повезана је са загађеношћу ваздуха и климатским промјенама које продужавају период изложености алергенима. Препознавање алергија,
њихових симптома, и примјена ефикасних стратегија за избегавање алергена може значајно побољшати квалитет живота обољелих. Левоцетиризин се издваја као антихистаминик избора за многе пацијенте због ефикасног, брзог и дуготрајног олакшања симптома алергија.

(ПР) Фото: ПР