Неискоришћено више од 60% обрадивог земљишта у БиХ

Стручњаци кажу да је више од 60 посто обрадивог земљишта у БиХ неискориштено. Пољопривредни произвођачи су на кољенима јер не могу да конкуришу увозничком лобију. Због тога испаштају и произвођачи и прерађивачи и грађани, а само појединци задовољно трљају руке.

Велике површине земљишта стоје необрађене и запуштене због небриге дражаве.

Домаћа производња није заштићена, нема довољне подршке за пољопривредну производњу, а отворено смо тржиште и нисмо конкурентни, ни земљама у окружењу, а камоли земљама ЕУ, кажу пољопривредници.

“Ми тренутно имамо у Босни и Херцеговини 500 села која немају ниједног становника, а 1600 села гдје најмљађи становник има 60 година, што значи да ту земљу више нема ко да ради и видимо да далеко више од половине те земље необрађено”, Раденко Арсеновић, потпредсједник Удружења пољопривредника села Семберије и Мајевице.

“Прије свега небрига државе, ентитета, власти било на државном или ентитетском нивоу. Ми смо, да кажем, задња брига, а држава која нема властиту производњу, она нема ни будућност….

Не можемо ми опстат, ако немамо бригу државе. Ако ја будем препуштен сам себи, ја ћу то угасити”, каже Радисав Илић, пољопривредни произвођач из Глоговца код Бијељине.

Семберија, кажу пољопривредници, искаче из шаблона, па чак иде изнад европског просјека, јер се обрађује чак 97% пољопривредног земљишта.

“То је захваљујући овом нашем вриједном народу. Међутим сад је и он на овом удару од ове фискализације, ових намета, тамо – вамо, тако да ће ускоро и код нас доћ да ћемо имату доста пустих ораница и њива, исто као што имамо задњих 20 година што је урађено са индустријом

Наши гиганти, наше фабрике, то је сад зарасло у коров или је претворено у стамбено-пословне просторе и видимо да је то једноставноо такав систем рада и сад смо ми у пољопривреди остали у Семберији и покушавамо то нешто да одржимо, међутим и то видимо да се на крају неће завршити добро”, каже Арсеновић.

Постоји, кажу још један проблем - то што дрзава земљиште у свом власништву додјељује фаворизованим произвођачима, по невјероватно ниским цијенама, док су мали произвођачи принуђени да одустају од производње.

“Ја знам, код мене у селу има ситнијих домаћинстава људи који су отишли у иностранство, то је запуштено. А држава велике комплексе даје ратним профитерима.

Ја имам овде папир, извод из Службеног гласника, по некој стварно мизерној цијени – дулум, кутија цигара”.

"Ја напримјер плаћам 80 марака закуп, а овај господим плаћа 7 ипо марака, значи мој дулум треба да роди пшенице 300 кила више него његов, па да будемо на истом, што је неизводљиво”, каже Илић.

Званични податак каже да је у Семберији регистровано свега 734 комерцијална газдинства, а још мањи је број оних која су у систему ПДВ-а.

Пољопривредници кажу да ће овај број из године у годину бити све мањи, уколико се на заустави свјесно урушавање домаће пољопривреде.

(БН) Фото: БН