Шта је спорно са вилом у Београду због које Тужилаштво БиХ тражи Додика?

Милорад Додик и његова вила у Београду поново су у фокусу јавности, 18 година након што је председник Републике Српске купио некретнину у главном граду Србије.

Половином априла Додик би требало да буде позван да пред Тужилаштвом Босне и Херцеговине (БиХ) да исказ о спорној куповини виле у елитном београдском насељу Дедиње.

То је раније за Радио Слободна Европа (РСЕ) изјавио Додиков адвокат Горан Бубић, уз напомену да још није добио тачан датум.

Правни заступник Додика, против кога се води и неколико других истрага, није конкретно одговорио на питање Радија Слободна Европа (РСЕ) да ли ће се Додик одазвати позиву Тужилаштва БиХ.

Додик је исказ у овом случају већ дао у Тужилаштву БиХ 2022. године, када је негирао све оптужбе.

Шта је спорно?

Српска демократска странка (СДС), која је у опозицији у Републици Српској, поднијела је кривичну пријаву против Додика 2015. године.

У њој СДС тврди да је Додик купио вилу на Дедињу 2007. године за 750.000 евра у готовини, а да је трансакција обављена фиктивним кредитом у некадашњој Павловић банци из Бијељине, чији власник је тада био Слободан Павловић.

Павловић и троје запослених у овој банци, која је накнадно продата, били су под истрагом и у једномесечном притвору, због сумње да за злоупотребу положаја и прања новца.

Слободан Павловић је смртно страдао у саобраћајној несрећи крајем 2021. у Сједињеним Америчким Државама, чији је био држављанин.

Додик је ове оптужбе претходних година негирао.

Из Тужилаштва БиХ су 2016. године навели да се води истрага о томе да ли су осумњичени учествовали у прању новца преко фиктивног кредита из 2007, као и кредита одобреног 2008. који је послужио за прикривање непостојећег кредита из 2007.

Вила је наводно плаћена новцем који је преко Павловић банке из Републике Српске пребачен на Комерцијалну банку Београд од које је вила купљена. 

Међутим, спорно је то што Додик тврди да је некретнину купио 2007. кредитом који је добио од Павловић банке, док у јавно објављеној документацији стоји да је уговор о кредиту потписан годину дана након куповине виле.

Још један спорни детаљ је и то што истражни органи током претраге у Павловић банци 2016. године, у нису пронашли примјерак уговора о Додиковом кредиту, нити је он евидентиран у централном регистру који се води код Централне банке БиХ.

Шта је говорио Додик?

У интервјуу за Блиц ТВ из 2022. године, Додик је рекао да некретнина у Београду "није никаква вила", већ дуплекс.

У време када је, како каже, сазнао за фирму која гради те објекте је, према Додиковим речима, "случајно наишао" Слободан Павловић, амерички бизнисмен српског порекла.

"Он ме је, као и сваки Американац, питао како може да ми помогне. Када сам му све објаснио, кредит ми је одобрен, а он је дао свој залог, свој новац.

Онда смо се договорили да поново одемо у банку и да банка одобри кредит како бих вратио претходно подигнути кредит да раздужим Павловића и његову компанију која је дала гаранцију. Под хипотеку смо ставили објекат", рекао је Додик.

Према рачуници коју су медији направили, месечна рата за кредит од 750.000 евра, са роком отплате од осам и по година и каматном стопом од седам одсто, износи близу 10.000 евра.

Према Додиковим речима, он је објекат изнајмљивао и од закупнине отплаћивао рате.

"Касније сам продао два стана у Београду и тај новац делимично искористио за враћање кредита", рекао је Додик.

Шта стоји у јавној документацији?

Према подацима из Катастра Републике Србије, на Милорада Додика води се некретнина у насељу Дедиње.

У Додиковом власништву је, према јавно доступним подацима, троетажни стан са 340 квадратних метара корисне површине и припадајућа гаража од 45 квадрата.

Некретнина је под хипотеком од 19. марта 2009. године, али о томе нема више детаља у катастарској документацији.

Такође, у документацији нема детаља о претходним власницима некретнине.

Страни држављани и куповина некретнина у Србији

Милорад Додик је некретнину у Улици Васка Попе на Дедињу купио 2007. године, седам година пре него што му је уручен пасош Републике Србије.

Легислатива у Србији не забрањује страним држављанима "која не обављају делатност" у земљи да купују некретнине, уз услов да Република Србија има потписан споразум са државом тог страног држављанина о куповини некретнина (узајамност).

У случају Босне и Херцеговине, чији је држављанин био Додик у време када је купио вилу, Министарство правде Србије има договорену узајамност, што се може проверити на сајту тог министарства.

То значи да Милорад Додик није имао законских препрека да купи некретнину, иако није био држављанин Србије.

Шта све поседује Милорад Додик?

Према подацима из имовинске карте Милорада Додика, председник Републике Српске и лидер СНСД поседује некретнине у БиХ и Србији.

У Босни и Херцеговини на његово име се води стан у Лакташима у вредности од 40.000 евра. Додик поседује и кућу у Лакташима, која је заједно са некретнином у Београду процењена на износ од милион евра.

Осим истраге о куповини некретнине у Србији, против Милорада Додика се у БиХ води још неколико истрага.

Тужилаштво БиХ је у марту покренуло истрагу за напад на уставни поредак државе, након што је председник Републике Српске потписао законе којима се забрањује деловање државног правосуђа и полиције на територији ентитета.

Додик је тренутно на централној потерници у БиХ због одбијања да се одазове позивима за саслушање у Тужилаштву БиХ у овом случају.

(РСЕ)  Фото: Славен Миљуш