Како ће нове царине утицати ионако лошу привреду у БиХ?

Увођење царина од стране Саједињених Америчких Држава на робу из цијелог свијета значајно ће се одразити на глобалне економске токове и конкурентност земаља погођених царинама. БиХ није изузета из ове одлуке и њена роба ће се царинити по стопи од 35%. 

Колико ће то утицати на ионако лошу привредну ситуацију у БиХ?

Од укупног извоза БиХ на тржиште Америке извози само 1%. Према подацима Спољно-трговинске коморе БиХ у прошлој години на аметичко тржиште извезли смо робу у вриедности од 235 милиона марака, а увезли 190 милиона.

Од укупног извоза 60%, односно 135 милиона, је из области намјенске индустрије, 50 милиона марака су производи металске и електро индустрије, око 15 милиона је вриједност извезених производа хемијске индустриј а мањи дио односи се на прехрамбени и дрвну индистрију.

У Спољно-трговинској комори БиХ тврде да Босна и Херцеговина неће у великој мјери бити погођена овом мјерама директно, али  највећи терет поднијеће намјенска индустрија и извоз војне опреме, која је царињена по стопи од 12%, а од сада ће бити оптерећена по царинској стопи од 35%.

"Очекујемо већи негативан утицај индиректно јер предузећа из БиХ највећи дио својих производа извозе на тржиште Европске уније и оне индустрије које посредно извозе своје производе у САД, могу имати проблеме. Највеће посљедице ће бити за металску и аутоиндустрију БиХ, које значајан број производа испоручују добављачима из ЕУ.

Као резултат имаћемо притисак на продуктивност, запосленост, те повећање трошкова и покретање инфлацијске спирале. Постоји оправдана забринутост за оне компаније које су до сада пословале на прагу продуктивности да ће ове мјере угрозити њхово пословање", наводе у Спољно-трговоинској комори БиХ.

Са анализом и предвиђањима Спољкно-трговионске коморе БиХ слажу се и економсити.

Игор Гавран каже да је утјешно то што је наша намјенска индустрија конкурентна и лако ће наћи тржиште уколико јој се затворе врата САД-а.

"Потражња за производима наше намјенске производње је огромна у свијету и неће бити проблем да се нађу алтернативна тржишта. У осталим приврденим гранама ће то ићи мало теже",  тврди Гавран.

Зашто је предсједник САД-а Доналд Трамп повећао царине и да ли је то, са економског становишта оправдано?

Професор Економског фалултета Универзитета Источно Сарајево, Предраг Млинаревић појашњава да су царине начин да се производња преусмјери са страних локација на домаћи терен.

"Овај последњи потез САД-а могао би се оправдати само ако би се погони, које су америчке фирме отвориле већином у азијским земљама, вратили и почели производњу у Сједињеним државама.Тако би порасла производња, запосленост и то би био значајн утицај на привредни раст домаће привреде", каже Млинаревић. 

Економиста Гавран сматра да америчке царине нису економски оправдане и тврди да калкулације којима се Трамп руководио при повећању царина нису тачне. 

"Те калкулације су апсурдне и не значе, како они тврде, пропорционалнопст", каже Гавран и додаје:

"БиХ нема царинску стопу од 70% према Америци, немамо ни неке друге баријере које се спомињу као оправдање за поћање царина, а не можемо ни вршити манипулацију курсом домаће валуте на штету Америје".

Економисти сматрају да би се нове царине негативно могле одразити на америчко становништво јер ће због повећања царина доћи до повећања цијена роба на америчком тржиту.

Са друге стране питање је да ли ће америчке компаније вратити своје погоне, прије свега из Азије, у Сједињен државе и на тај начин појачати домаћу производњу и запосленист.Сигурно је само  да ће Трампов најновији потез довести до повећања инфлације у Сједињеним државама , тврде економисти.

(БН) Фото: БН