Пословник Парламента БиХ против Устава БиХ

Свједочили смо још једној из низа сједница Дома народа Парламентарне скупштине БиХ која је, овај пут 2. априла 2025. године, прекинута усљед недостатка кворума када је на ред дошла тачка о смјени два српска министра (из редова СНСД-а) у Савјету министара БиХ.

Др Милан Благојевић 

До прекида сједнице Дома народа је дошло због тога што су три делегата из СНСД-а напустила сједницу.

С обзиром на учесталост оваквог понашања, није згорег скренути пажњу на чињенице чија уставност је у најмању руку упитна, на шта се до сада, ако сам правилно запазио, није указивало нашој јавности.

Наиме, њој се у континуитету сервира само једна тврдња, а то је да у конкретној ситуацији, у којој је Представнички дом Парламента БиХ већ смијенио СНСД-ове министре у Савјету министара БиХ, њихово коначно разрјешење треба да изгласа и Дом народа Парламента БиХ.

Међутим, када се чита текст Устава БиХ ствари у најмању руку не стоје баш тако.

Јер, Устав БиХ прописује (члан 5.4ц) да ће Савјет министара БиХ поднијети оставку ако му Парламентарна скупштина БиХ изгласа неповјерење.

Дакле, ова уставна одредба, а друге о овом питању нема у Уставу БиХ, прописује да Парламент БиХ, а то значи и Представнички дом и Дом народа, одлучују само о судбини Савјета министара БиХ у цјелини, а не и о разрјешењу министара појединачно.

Ово је уједно и сасвим добар примјер из којег се може (на)учити како код тумачења права не треба увијек прибјегавати, тј. узимати здраво за готово, само оно правило логике које се зове аргументум а фортиори (а маиори ад минус), тј. да ако неко правило важи за веће, да тиме важи и за мање.

Ово стога што изостанак одредбе у Уставу БиХ да Дом народа одлучује и о разрјешењу сваког од министара, а не само о колективном разрјешењу Савјету министара, може значити и да Устав БиХ тиме не даје право Дому народа да доноси и одлуке о томе да ли ће министар бити разријешен или не. 

То тим више произлази ако се узме у обзир да о именовању и ступању министра на ту функцију у Савјету министара БиХ према Уставу БиХ (члан 5.4. став 1) одлучује само Представнички дом Парламента БиХ, усљед чега уставно и правно-логички и о разрјешењу сваког од министара појединачно треба да одлучује Представнички дом, а не и Дом народа.

Од тога би била изузета само она ситуација у којој треба одлучити о (не)повјерењу и смјени предсједавајућег Савјета министара, јер се у том случају ради не само о судбини те његове функције, већ и о судбини Савјета министара у цјелини, па би само у том случају гласала оба дома Парламента БиХ, будући да разрјешењем предсједавајућег Савјета министара престаје и мандат Савјету у цјелини, послије чега такав Савјет може обављати само технички мандат до избора новог Савјета министара.

Откуд онда да сада имамо ситуацију да о разрјешењу појединих министара одлучује и Дом народа, иако Устав БиХ прописује да оба дома Парламента БиХ одлучују само о колективном (не)повјерењу Савјету министара?

Разлог за то је у чињеници да је тако одређено Пословником Дома народа, иако је то нижи правни акт који не би требао да прописује оно што не дозвољава Устав БиХ, а Устав БиХ, како је речено, дозвољава да Дом народа одлучује само о изгласавању (не)повјерења Савјету министара БиХ у цјелини,а не и о повјерењу министара понаособ.

Имајући све ово у виду, било би занимљиво видјети какву би одлуку тим поводом донио Уставни суд БиХ, ако би неко од овлаштених субјеката покренуо поступак за оцјену уставности наведене пословничке одредбе којом Пословник Дома народа прописује нешто о овом важном уставном питању, иако то не дозвољава Устав БиХ.

Уставни суд БиХ има надлежност да одлучује и о томе, јер сагласно члану 6.3а) Устава БиХ он је једини надлежан да одлучује О БИЛО КОЈЕМ СПОРУ, што значи и о оваквом питању, будући да је и то питање које се поставља по Уставу БиХ, ако до тог спора дође не само између институција БиХ (рецимо између Парламента БиХ и Савјета министара), већ и између једног ентитета и БиХ.

Др Милан Благојевић