Зашто волим да живим баш код нас!?

"Сваког јутра, просечан Србин, у демоде кинеској гардероби, испија бразилску кафу, седа у италијански ауто, купи за доручак француско пециво, вози улицама асфалтираним немачким парама и стигне на посао у аустријску фирму.

Одмах укључује јапански мини-компјутер и на енглеском језику почне да обавља радне обавезе.

А кад се врати са посла негде у касним вечерњим часовима, опере руке турским сапуном, отвори словеначки фрижидер, извади из њега конзервирану америчку храну, налије чашу португалског вина, упали јужнокорејски телевизор и ужива у латиноамеричким сапуницама, док га греје руски гас.

Ето зато волим Србију и све домаће!

Међутим то горе ми се није допало.

Тако је у било којој колонији, од Африке до Занзибара.

Робови су свугде исти, само се газде разликују.

Међутим, није увек било тако у Србији, а и шире.

У стара Добра Времена било је овако:

Сваког јутра, просечан Србин, у модерној гардероби (коју су производли Беко, Клуз и остали, а која се извозила по целоме свету), испија чувену Центропромову кафу, седа у домаћи ауто који се производио и у Крагујевцу и у свакој републици бивше Југославије, купи за доручак ПКБ пециво и јогурт, вози улицама асфалтираним немачком ратном одштетом или парама које су немачки туристи оставили на Јадранској обали или од неког Титовог бесповратног кредита којим нас је свет у то време обасипао.

И после пар минута стигне на посао у Државну фирму где је био бог и батина, односно Радник Самоуправљач.

Одмах се ухвати за Искрин Телефон и на српском језику почне да обавља радне обавезе, без обзира да ли зове Љубљану, Загреб, Скопље, Сарајево или Приштину. Не треба му ништа осим српског језика да би га цео свет разумео.

А кад се врати са посла најкасније у 2 поподне, опере руке Мерима сапуном из Крушевца, отвори домаћи фрижидер, извади из њега не конзервирану храну као ови робови данас, већ Његушки пршут, Хомољски сирац и домаће Чварке, налије чашу доброг Вршацког вина, упали ЕИ Ниш телевизор и ужива у Домацим ТВ Програмима, док га греје спокојност и безбрижност."

- Јелена Тинска

(БН)