Цапитал открива: Сердаров уложио 60, а тражи 300 милиона КМ

– Стављајући интересе страних инвеститора испред својих Република Српска се довела у ситуацију да своје природно богатство, које је могла бесплатно да користи, сада мора да плати стотине милиона марака како би га вратила у своје власништво. 

Због склапања послова иза затворених врата са руским олигархом власти су довеле у питање енергетску стабилност Српске и довеле пред гашење највећег произвођача електричне енергике – термолектрану Угљевик која производи више од 30 одсто укупне струје.

РИТЕ Угљевик је изгубио 245 милиона КМ вриједна арбитражни спор са словеначком електропривредом и поред тога мора јој до краја свог експлоатационог вијека испоручивати једну трећину електричне енергије.

То значи да је Српска од извозника постала увозник струје. Ту није крај, у питању је да ли Српска може рачунати и на двије трећине енергије из РИТЕ Угљевика јер они више немају угља да ложе котлове.

Електроенергетски систем Српске пред падом. Од некадашњег јединог извозника електричне енергије на простору бивше Југославије, Електропривреда Српске је принуђена да одржава снабдијевање увозом скупе струје. ЕРС то наравно фактурише грађанима по све већим цијенама, што говори колико стабилан рад електране у Угљевику има значај за цијелу Српску, али и отвара питање зашто је неко био спреман да све то стави на коцку.

СЕРДАРОВ У ПОЗИЦИЈИ ДА УЦЈЕЊУЈЕ СРПСКУ

Око 50 милиона тона угља, што је довољно за 25 година рада термоелектране у Угљевику, лежи неупотребљиво у лежишту “Угљевик – исток 2”, које је 2013. године кроз концесију дато на коришћење фирми “Цомсар енергy Република Српска” (ЦЕРС) у већинском власништву руског олигарха Рашида Сердарова.

Тај угаљ је био намијењен за рад термоелектране коју бизнисмен из Махачкале у Дагестану никада није изградио, али то није спријечило власт Српске да му небројено пута изађе у сусрет.

Без обзира на то, биће дебело обештећен за хрпу дозвола и папира које је прибавио, јер је Влада одлучила да преко свог предузећа “Гас – Рес” иде у куповину “Цомсара”, а самим тим и концесије за експлоатацију угља.

Када ће Српска вратити у посјед нешто што је могла и морала да сачува за себе, за сада нико не открива, као ни колико ће то на крају платити и из којих извора.

Према незваничним информацијама и стручним процјенама које је наручио „Цомсар“ да би имао бољу преговорачку позицију, ријеч је о суми од око 300 милиона марака.

Одлуком да се иде у куповину предузећа купљен је раднички мир, али вријеме није савезник највећег произвођача струје у Српској.

КАКО ЈЕ СЕРДАРОВУ ПОКЛОЊЕН РУДНИК

Иначе, Рашида Сердарова у Републику Српску је довео Душко Перовић, садашњи шеф представништва РС у Москви.

Упознавши га са предсједником Републике Српске Милорадом Додиком за њега су сва врата институција широм отворена.

Његовом доласку у БиХ претходило је писмо намјере који је ЦАПИТАЛ тада објавио и који је Сердаров послао Влади давне 2011. године.

У њему наводи да је обезбиједио 400 милиона евра за инвестицију градње термоелектране и отварања рудника уз обећање да ће све бити завршено у рекордно кратком року.

У свом писму је посебно истакао то да ће у реализацији пројекта бити ангажована домаћа радна снага и предузећа.

Након тога, у мају 2013. године је објављен позив за додјелу концесије, а који потписује тадашњи министар индустрије, енергетике и рударства РС Жељко Ковачевић.

У позиву се наводи да ће се руда користити у раду нове електране (Угљевик 3), а да је процијењена вриједност лежишта 443,6 милиона марака.

Ово природно богатство је дато Сердарову за једнократну накнаду од 2,59 милиона КМ као и обавезу да годишње из прихода уплати накнаду не мању од 3,2 одсто.

Очекивани бенефити реализације пројекта, како је то писало у јавном позиву су равномјеран економско-привредни развој РС, а посебно сјевероисточног дијела и општине Угљевик, отварање нових радних мјеста, ангажовање домаће радне снаге те пуњење буџетских и ванбуџетских фондова.

Додјелом концесије “Цомсару” ниједан бенефит није остварен. Пројекат никада није заживио иако су инвеститори имали јак вјетар у леђа од стране Владе Републике Српске.

Примјера ради, посљедњим анексима концесионог уговора  „Цомсар“ се заштитио од могућности да Српска једнострано раскине уговор уколико он не испуни преузете обавезе.

Бивши правобранилац БиХ Млађан Мандић каже да никада није ни чуо ни видио нешто слично.

Он појашњава да у уговору као што је концесиони не смије бити било каква клаузула којом се погодује једној страни, јер је то противзаконито.

„Концесионар у конкретном случају није направио ни кокошињац и због тога су у Влади РС, да је био неко нормалан, требали раскинути уговор и додијелити концесију РиТЕ „Угљевик“, сматра он.

Каже да не постоји уговор који се не може раскинути.

„Анекс се противи доброј вољи и правним нормама. Не постоји уговор који се не може раскинути нити смије бити члан уговора у којем стављате једну странку у неравноправан положај јер је он противзаконит и противи се правним нормама“, закључује Мандић.

Претходно, „Цомсар“ је анексима добио и дозволу да угаљ, поред производње електричне енергије могу користити и у комерцијалне сврхе.

Влада је своју спремност најбоље показала 2016. године кад је дала сагласност за закључивање три анекса уговора са ЦЕРС-ом а којим се обавезала да ће до последњег дана одуговлачити са примјеном европских прописа који би могли да нанесу штету концесионару.

Када је Сердаров 2018. године запријетио да ће одустати од инвестиције, концесија му је продужена са 30 на 44 године.

Цомсар“ је 2019. године добио од власти РС зелено свјетло и за повећање снаге ТЕ „Угљевик 3“ иако је то у супротности са Стратегијом развоја енергетике РС и политикама Енергетске заједнице југоисточне Европе.

Иако уговор није поштовао, Влада му је дозволила да повећа снагу планиране ТЕ „Угљевик 3“ на 700 МW, што је било супротно Стратегији развоја енергетике РС и политикама Енергетске заједнице.

Због објаве ове информације Душко Перовић је отворено пријетио порталу ЦАПИТАЛ и његовом главном и одговорном уреднику Синиши Вукелићу.

„Поручите вашем власнику, буде ли још једанпут споменуо Цомсар, имаће проблем великих у животу, запамтите, можете ме записати шта сам рекао, слободно снимите разговор“, галамио је шеф Представништва РС у Москви у телефонском разговору са нашом новинарком откривајући колико је нервозан јер није успио да иза себе остави икакав резултат.

У овим пријетњама надлежно тужилаштво није препознало елементе кривичног дјела па је пријава против њега одбачена.

Занимљиво, Перовић је у „Цомсару“ био све до 2022. године када га је формално напустио. Његов одлазак се поклопио са првим најавама из Владе Републике Српске о куповини ове фирме и њене концесије.

Из „Цомсара“ су имали разна оправдања за то што нису напредовали у градњи електране.

Тврдили су да имају проблема због тога што њихов власник долази из Русије, да банке не желе да финансирају пројекат јер им није еколошки прихватљив, као и да су предмет честих инспекцијских контрола.

Занимљиво је да је Милорад Додик, прије неколико година оптужио раднике „РиТЕ Угљевик“ због неуспјеха инвестиције.

„Жао ми је што је понашање неодговорних људи, прије свега људи у синдикату у Угљевику раније, допринијело до слабљења интереса господина Сердарова да направи ту електрану, она је могла да буде давно готова“, рекао је Додик у фебруару 2020. године.

СЕРДАРОВ НА РАЧУНЕ "ЦОМСАР ЕНЕРГY РС" УПЛАЋИВАО МИЛИОНЕ

Из “Цомсарове” документације у коју је ЦАПИТАЛ имао увид може се закључити да је Сердаров имао намјеру да уложи новац на овим просторима.

У више наврата преко страних банака он је на рачуне “Цомсара” уплатио укупно око 60 милиона марака, али и то је пет пута мање од износа који он сада потражује од Српске да им препусти концесију.

Према подацима до којих смо дошли, највећа уплата је била у новембру 2013. године када је преко рачуна једне банке уплатио чак 52,93 милиона марака на рачун ЦЕРС-а.

Такође, од децембра 2014. до новембра 2015. године матично предузеће „Цомсар Енергy Гроуп Лимитед“  из Никозије је позајмило око осам милиона марака свом предузећу у Републици Српској.

Ријеч је о краткорочним позајмицама, а уговорима је дефинисано да ће потраживање бити претворено у капитал предузећа у Српској уколико оне не буду враћене у року.

БЛИНДИРАНИ МЕРЦЕДЕС ЗА ДОДИКА

Шта се са тим новцем десило мало је коме познато. Власти Српске тврде да је већина уложена у припрему документације и прибављање дозвола. Међутим, документи показују да управа није штедјела.

Тако су, на примјер, 2011. године из фабрике у Штутгарту купили блиндирани мерцедес “С600 Л Гуард” вриједног преко милион марака.

Аутомобил је затим изнајмљен МУП-у Републике Српске за потребе ВИП личности и гостију, а који ће заправо бити дат на располагање и коришћење Милораду Додику.

Извјештаји о пословању фирми показују да су од оснивања пријављивали губитке. Закључно са 2023. годином направили су минус у пословању већи од 27 милиона марака.

До објаве овог текста из „Цомсара“ нису одговорили на наш позив за разговор на ову тему.

Иначе, предузеће је основано 14. јула 2011. године. Сердаров је преко предузећа из Кипра уплатио оснивачки капитал од 900.000 КМ, а РиТЕ Угљевик  100.000 КМ.

Према посљедњем изводу из привредног регистра „Цомсар Енергy Гроуп Лимитед“ има удио од 98,4 одсто у власништву предузећа, а РиТЕ Угљевик занемаривих 1,6 одсто.

Подсјећамо, „Цомсар енергy РС“ није једини пројекат руског олигарха Рашида Сердарова који је Влада РС одлучила да купи.

Наиме, Електропривреда Републике Српске је 2023. године за непознат износ преузела предузеће “Цомсар Енергy Хидро” које је носилац концесије за изградњу хидроцентрале “Мрсово” на ријеци Лим у Рудом, док су годину раније „Хидроелектране на Дрини“ купиле пропали хотел “Цомсар” у Рудом за 2,3 милиона марака.

ОЖИВЉАВАЊЕ ИДЕЈЕ КУПОВИНЕ "ЦОМСАРА" И КОНЦЕСИЈЕ

Иначе, у јануару ове године из Владе је најављено да се иде у куповину „Цомсара“, а предсједник Републике Српске је обећао да ће цјелокупан процес бити завршен за 15 дана.

То је склонило са улица раднике РиТЕ „Угљевик“ који су неколико дана протестовали тражећи да се концесија врати овом јавном предузећу.

Међутим, до објаве овог текста, то се није десило. С обзиром на то да је Додик од почетка укључен у ову причу, а да је у међувремену осуђен пред Судом БиХ, не треба искључити могућност да је процес који се води против њега утицао да се цијели поступак одужи.

„Процес је у току. Људи који су задужени за овај посао посвећени су му и раде на њему свакодневно. Активности се одвијају у складу са оним што нам прописи налажу“, каже министар за ЦАПИТАЛ.

Рјечитији није био ни када је ријеч о укупној суми која ће бити издвојена у ове сврхе, а нисмо добили ни одговор на који начин ће бити регулисани односи између „Гас – Реса“ и РиТЕ „Угљевик“.

„Потребно је да се изврши ревизија студије „Гас – Реса“ и да се са наше стране дефинише некаква оквирна финансијска вриједност пројекта. У овом тренутку о томе не може говорити било ко, па ни ја. Има више начина како ће се обезбиједити финансијска средства, али је то нешто чиме ћемо се бавити у наредном периоду“, каже Ђокић.

Министар тврди да је приликом додјеле концесије вођено рачуна да се не угрози рад постојеће електране те да се на другим лежиштима и подручјима угљевичког базена траже резерве угља.

Међутим, додаје, упитно је да ли су рударске активности у Угљевику у задњих 15 година биле усмјерене у том правцу.

Каже да је „Цомсар“ до сада уложио јако много новца у овај пројекат што је лако доказиво.

На руку им, тврди Ђокић, није ишло ни то што су се енергетске околности у Европи и шире значајно промијениле.

Наиме, Европа је од 2015. године интензивно почела да инсистира на томе да се потискује угаљ као енергент за производњу енергије и да се иде ка обновљивим изворима енергије као што су вода, сунце и вјетар, а у томе је и данас истрајна.

„Тешко је било наћи финансијске институције које би дале кредите за изградњу термоелектрана на угаљ. Са тим проблемима и изазовима се суочио „Цомсар“. Они као компанија то нису могли да ријеше иако смо им дали сву могућу подршку коју смо као РС могли дати.“, каже Ђокић.

Закључио је да инвеститор у овом случају није био превише заштићен, те оцијенио да је Влада РС исправно поступала са одлукама које је доносила везано за њега.

О актуелним преговорима из „Гас – Реса“ су нам дали тек пар штурих реченица које у суштини не откривају ништа.

„У овој фази не можемо износити више информација док се воде преговори. Поступамо у складу овлаштењем и кординацији са Владом РС. У овој фази можемо рећи да се разговори на овом пројекту воде одређеном динамиком кроз размјену и анализу пословне документације“, поручују они.

Занимљиво је да се Душко Перовић овде поново враћа у причу с обзиром да је предсједник надзорног одбора у “Гас – Рес”-у и његова сива еминенција без којег се не може донијети ни једна битна одлука.

Његове одлуке су неопозиве и спроводе се аутоматски, а они који се супроставе углавном брзо напусте предузеће, тврде наши извори.

Посланик у народној скупштини Славиша Марковић каже да је скандалозно да се Перовић сада појављује као својеврсни спасилац у Угљевику, јер је према његовој оцјени, он главни генератор проблема.

„Скандалозно је и то да су људи који су заговарали причу о концесији, конкретно Душко Перовић, који је био дио концесионог уговора и потписник заједно са „Цомсаром“ прелази у Надзорни одбор „Гас Рес-а“ којег влада обавезује да купи концесионо предузеће“, каже Марковић.

Он тврди да иза приче око „Цомсара“ и његове куповине стоји врх власти Републике Српске.

„Поставља се питање да ли су овој власти приоритет интереси појединаца и приватника или интерес друштва. Ако ова термоелектрана стане са радом, а близу је тога, Угљевик ће постати мртва општина, јер 80 до 90 одсто становништва ради и зависно је од рудника“, рекао је он.

ЕКОНОМСКИ НЕРАЦИОНАЛНО И ПРАВНО УПИТНО

Економиста Зоран Павловић сматра да инвеститора треба обештетити за оно што је уложио, и да ту нема ништа спорно, али да ту треба стати, јер би било какво додатно давање било супротно интересима Републике Српске и њених грађана.

Министар енергетике и рударства Републике Српске Петар Ђокић не открива више детаља.

Очигледно је, сматра он, да нико нема интереса да заштити грађане Републике Српске.

„Овде се спомињу преговори о откупу угља по његовој цијени, а он је дат бесплатно кроз концесију. Ово је економски нерационално и правно упитно, јер се лицитира о износима који немају никакве везе са трошковима. Угаљ није ни копан ни диран и даље је у власништву Републике Српске без обзира што је под концесијом“, каже он.

Да ствар буде гора, напомиње он, ситуација у енергетском сектору Републике Српске је компликована.

Производња у хидроелектранама је у паду због проблема са хидрологијом, а угаљ који је неопходан за рад термоелектрана се у огромним количинама извози у сусједну Србију.

„То је невјероватно када знамо колики имамо проблем са копањем угља и потребама за истим. Ова ситуација је таква да би морали тражити врхунске стручњаке који би нам дали одговор како да вратимо концесију у своје власништво без икакве уцјене, јер ово што се дешава је уцјена“, закључује Павловић.

У РУДНИКУ СТАЊЕ АЛАРМАНТНО

Тешка механизација рудника и термоелектране (РиТЕ) „Угљевик“ ових дана купи посљедње доступне количине угља са исцрпљених површинских копова.

“Наше резерве су на минимуму, копамо по ћошковима и ободима, али је ријеч о неквалитетном угљу који је помијешан са земљом. Дошли смо на границу са Сердаровљевим пољем које не смијемо дирати. Угља имамо до априла, а након тога нек нам је Бог на помоћи”, прича за ЦАПИТАЛ Јеленко Маринковић, возач дампера који у руднику ради од 1996. године.

Он каже да је цијела ова прича осмишљена и договорена прије него што је 2013. године расписан јавни позив за додјелу концесије, односно када је лежиште „Угљевик – исток“ подијељено на два дијела.

Први и лошији дио у којем се експлоатација приводи крају је додијељен РиТЕ „Угљевик“, а овај други предузећу “Цомсар”.

“Нама су свјесно дали дио површинског копа који није рентабилан, а Сердарову онај дио који је исплатив за експлоатацију. Ми смо упозоравали да експлоатационо поље није комад сира па да се пресијече, али нас нико није слушао”, каже он.

Међутим, тврди Маринковић, свако ко је подигао глас и успротивио се овој идеји  временом је од стране управе “гурнут” у страну.

“Кључ опстанка народа овдје је у руднику и електрани који су кичма енергетског сектора Републике Српске. Зато ми је ван сваке памети све ово што се ради са нама”, закључује он.

Иако су преговори око куповине „Цомсара“ и даље у току, а о коначној цифри која ће бити исплаћена нико не смије да проговори, побједник је унапријед познат.

Рашид Сердаров није испунио уговором преузете особе, а из цијеле приче ће изаћи са пуно више новца него што је уложио јер ће Српској продати бизнис који се умјесто градње термоелектране свео на продају хрпе папира који ће Српску скупо да коштају.

Иако је првобитно обећао, директор РиТЕ Угљевик Дико Цвјетиновић је избјегао разговор о овој теми. И предсједник синдикалне организације овог предузећа Бобан Беновић је прво пристао, а затим престао да се јавља на телефон.

(Цапитал) Фото: Илустрација