У Њемачкој данас четврти ванредни парламентарни избори

 У Немачкој се данас одржавају ванредни парламентарни избори, организовани након распада тројне коалиције канцелара Олафа Шолца, а према испитивањима јавног мњења, конзервативци имају највећу подршку.

Ово је тек четврти пут у новијој историји после Другог светског рата, да се у Немачкој одржавају ванредни парламентарни избори и на њима ће више од 59 милиона становника Немачке бирати 630 посланика који ће имати мандат од четири године и задатак да одаберу новог канцелара и владу.

На изборима учествује 29 странака, али ће само 10 имати кандидата у свих 16 немачких савезних покрајина.

Најзаступљенија је Хришћанско демократска унија (ЦДУ) која учествује у 15 покрајина, сем у Баварској где је представља сестринска странка Хришћанско социјална унија (ЦСУ).

Највише странака учествује у Берлину  и покрајини Северна Рајна - Вестфалија - по 18 листа, док их је у Баварској 17, а многе странке наступају у само по једној покрајини.

Бирачка места биће отворена од 8 до 18 часова, а одмах по затварању биралишта биће објављени резултати излазних анкета урађених на бирачким местима, док се прве званичне пројекције резултата очекују током изборне ноћи.

Бирачи у Немачкој имају два гласа на једном бирачком листићу.

На левој половини се налазе имена појединачних кандидата која су посебна за сваки бирачки округ, док се на десној налазе имена странака које се такмиче у покрајини одакле је гласач.

За улазак у Бундестаг, странкама је важно да освоје више од пет одсто гласова са десне половине бирачких листића и тиме прелазе обавезни цензус.

Систем се компликује одлучивањем о конкретним кандидатима која улазе у парламент, јер се у обзир узимају и гласови које су добили појединачни кандидати.

Ови гласови могли су до претходних избора да донесу и директни мандат појединачном кандидату, чак и ако његова партија не успе да прескочи цензус.

Многи Немци сопствени глас увелико су послали јер је могуће пријавити се за гласање поштом, чак и ако сте на дан избора код куће.

Глас у коверти једини је избор и за Немце који нису у Немачкој - гласање у амбасадама и конзулатима није могуће.

Опозициона Хришћанско-демократска унија Немачке (ЦДУ) и њихова баварска сестринска странка Хришц́анско-социјална унија (ЦСУ) воде у анкетама широм земље више од две године и према последниим анкетама имају 30 одсто подршке бирача.

Крајње десничарска Алтернатива за Немачку (АфД) Алис Вајдел и Тина Крупала налази се на другом месту са 20 процената подршке, потом Социјалдемократе (СПД) Олафа Шолца са 15 одсто, који су пали на трец́е место са првог места које су освојили на изборима 2021. године. 

Зелени имају подршку 13 одсто бирача, Левица пет одсто, а и Слободне демократе (ФДП) и левичарски савез Сара Вагенкнехт (БСW) четири процента, па је неизвесно да ли ће прећи цензус од пет одсто да би ушли у парламент.

Око 68 одсто испитаника страхује од економског пада у земљи, у односу на 48 процената у претходним истраживањима.

Све предизборне анкете убедљиву предност дају коалицији ЦДУ и ЦСУ, а према појединим прогнозама, конзервативци могу да освоје до трећину гласова и тако остваре иницијативу у преговорима о влади и канцеларско место за Фридриха Мерца.

Мерц је изричит да са десничарима не жели будућу коалицију, што АфД поново оставља у опозицији.

ЦДУ ће партнере највероватније тражити у социјалдемократама или зеленима.

СПД и ЦДУ/ЦСУ су већ четири пута заједно владали од Другог светског рата, од чега три пута под вођством бивше конзервативне канцеларке Ангеле Меркел.

До расписивања ванредних парламентарних избора у Немачкој дошло је када је у такозваној "семафор" коалицији, која је на власти била од 2021. године и коју су чинили социјалдемократе, Либерали и Зелени дошло до несугласица око привреде и буџета.

То је кулминирало у новембру и децембру прошле године и довело до тога да немачки канцечар Олаф Шолц смени министра финансија и лидера Либерала Кристијана Линднера, што је аутоматски довело до распада владајуће коалиције. 

Бундестаг је захтев за расписивање ванредних избора донео тек из другог пута и то када је немачки председник Франк-Валтер Штајнмајер распустио парламент.

Први прелиминаарни резултати биће познати недуго наакон заатварања биралишта.

(Тањуг) Фото: Схуттерстоцк.цом/цанадастоцк, илустрација