Ведрана Рудан о Томпсоновој пјесми: Он пјева за лову а ви се палите и ложите

Књижевница Ведрана Рудан, која води најтежу битку, написала је колумну са насловом "Пјесма о земљи које више нема" у којој се дотакла актуелне теме у Хрватској - песме Марка Перковића Томпсона, која се зачула на дочеку рукометаша и која ће се, према појединим наводима ондашњих медија, наводно чути и на инаугурацији.

Регион 11.02.2025 | 19:17

У питању је песма "Ако не знаш шта је било", чији је текст књижевница пренела на званичној Фацебоок страници. Њену колумну преносимо у целости:

"Увек ме испочетка изненади какви смо ми Хрватице и Хрвати. На шта се палимо. Шта нас узбуђује. Тера нам пену на уста. Па се делимо на 'њих' и 'нас'.

 

Како не видимо да нас нема?

 

Томпсон је дигао на ноге Хрватску, ма шта то било, својом заиста дирљивом песмом “Ако не знаш шта је било”. Треба ли за њу добити статуу јер је хит године? Даааааааа… Вичу хиљаде. НЕ, реже други.

'Ма, људи, прочитајте текст песме која је химна наших рукометаша. Чујете ли како ово звучи? Химна ‘наших’ рукометаша. Где живе ти 'наши', где плаћају порез? Знају ли ти 'наши' чија је Лика, чији је Дубровник, Задар, Шибеник...

 

"Ако не знаш шта је било"

 

Кажу да сам луд, да је ново вријеме
и да су прошли дани пјесама за тебе
а мени тако дође након чаше вина

 

И да их питам је л’ то и ваша домовина
ти си рођен сине у вријеме слободе
расти да је браниш кад ти стари оде

 

Ако не знаш шта је било нек’ ти каже Лика
питај сваки камен нашег града Дубровника, питај Задар и Котаре, зиде Шибеника
ако не знаш мило моје, упитај хероје

 

Питај Дунав шта је било око Вуковара
и Велебит, хладан камен, нек’ ти одговара
је л’ се Госпа Херцеговска суза наплакала
то упитај мило моје путем до Мостара

 

Ако не знаш шта је било

 

Је л’ могуће да сте заспали на стражи
заклетва барјаку да више не важи
је л’ могуће да сте завезали очи

 

И не чујете туђе кораке у ноћи
ти си рођен сине у вријеме слободе
расти да је браниш кад ти стари оде

 

Зна ли отац који подсећа свога сина, седећи уз чашу вина, на све то што је нечије а данас је ко зна чије да га син не чује. Син га не разуме. Син живи далеко. Расте заробљен у туђој 'слободи' и нема времена размишљати о 'барјаку' и је л’се Госпа Херцеговска суза наплакала.

Син у Ирској, Данској, Шведској, Норвешкој, Аустрији робија да би платио најам, кредите и школовао децу.

А тата? Тата који је остао овде слеп позива на нове борбе и одбране.Чега од кога? Не види разбојнике револвераше у сабору, не види наше политичаре гангстере којима се живо је*е и за Госпу и за барјак и за Сплит и за Дубровник.

Не види банке које му деру танку кожу, не схвата да су наши “хероји” у оделима, возећи бесне џипове којима убијају оне који нису успели одавде побећи, давно извршили масакр на простору који је некад био домовина тате који плаче уз чашу вина јер се римује са домовина.

Треба ли толико жучи лити над бенигним песмуљком и разарајуће језивим текстом? Чему. Тата из песме није једини слепац у овоме што неки називају домовином. Има нас три милиона. Зато се и палимо на текст. Зато јер желимо веровати да нас има, да смо људи, да постојимо.

Ма, јасно је, није Томпсон толико глуп. Човек пева за лову и то је легитимно и то има смисла и треба му дати све могуће статуе.

Али ми… Зашто се ми палимо на читаву причу? Зато јер је лакше св**авати на сузе и вино него сетити се у коликом си минусу, како ће те ускоро овршити, избацити на улицу, како те море глађу. Чији је Дубровник, чији је Задар, чији је Сплит…

Е, мој народе…", написала је Ведрана.