Цуре информације у предметима високе корупције у БиХ

Процесуорање предмета високе корупције у БиХ често пропадне јер ,,цуре’’ информације из безбједносних и правосудних институција.

Велике акције безбједносних агенција и тужилаштава често се окончају без задовљавајућих резултата, односно подигнутих оптужби, јер жаргонски речено ,,процуре’’ информације. Ко одаје информације?Одакле цури?

,,Цури из свих институција укључујући Тужилаштво и Суд.Нарочито у преметима високе корупције’, тврди главни тужолац БиХ Миленко Кајганић и додаје  .

,,То се потврђује чињеницом да смо до сада подигли оптужнице против званичника готово свих безбједносних институција у БиХ. Јавност је упозната да је прије неколико мјесеци у предмету против осумњиченог Зорана Галића бившег замјеника директора СИПЕ дошло до не овлаштеног цурења информација. Осумњичени је побјегао и тренутно нам није доступан.Неко треба заиста да почне озбиљније да размишља о овом проблему.’’

У БиХ још увијек нико не размишља, бар не озбиљно о том проблему.

Дарко Ћулум, директор СИПЕ негира да из те безбједносне агенције, како тврде наши извори, информације често "цуре".

"Мислим да највише 'цури' тамо кад буду рочишта и одређивање притвора, адвокати и браниоци имају прилику да остваре увид у одређене доказе и списе и на тај начин се износе у јавност информације", каже Ћулум.

Како онда криминалци, па и његов доскорашњи замјеник Зоран Галић, сазнају детаље акције и прије хапшења и рочишта?

Захваљујући дојавама из полицијских агенција, тврде они који се баве том тематиком, већ дуже вријеме те информације "цуре".

"Када погледамо нека документа која су дошла у полицијске агенције у БиХ размјеном информација са међународним полицијским агенцијама, прије свега ЕУРОПОЛ-ом, видљиви су примјери да криминални кругови и појединци из тих криминалних кругова имају директне контакте са припадницима безбједносних агенција. Спомињу се и одређени политичари и људи из тужилаштва и судства. Због тога су неки криминалци успјели да умакну органима гоњења’’, каже експерт за безбједносна питања Сафет Мушић.

Докази у којима се види повезаност безбједносних и правосудних функционера, али и политичара, са криминалним групама налазе се и у чувеној скy апликацији, платформи за комуникацију коју су користиле криминалне групе широм свијета. И док су у Европи и региону захваљујући дешифрованим криптама из скy апликације пале многе криминалне групе у БиХ то није случај. Те крипте често мистериозно нестају.

Новинарка РТРС-а Наташа Миљановић Зубац годинама се бави истраживањем повезаности институција и криминала али умјесто да њени подаци буду основа за истраге, она је мета напада и пријетњи.

,,Зато што у институцијама сједе људи који су повезани са организованим криминалом. Када је у питању брисање или склањање скy крипти морам да поменем да постоји крипта у којој се налазе одређена сазнања и докази о неким полицијским службеницима и њиховом дјеловању и сарадњи са  организовсаним криминалом, али та крипта је склоњена у фиоку’’, каже Миљановић-Зубац.

Скy крипте, које бх. правосуђе још увијек у довољној мјери не користи као релевантане доказе, показале су и каквој земљи живимо. У њима се често као сарадници криминалних група, или чак и као организатори криминалних активности, помињу полицијски службеници, судије, тужиоци и политичари на значајним функцијама.

Да ли ће и када доћи вријеме да се институције, али и  друштво у цјелини, ’’очисте’’ од таквих људи?

(БН) Фото: Илустрација