Благојевић: Уставни суд БиХ претворен у законодавца

Одавно је већ постало излишно указивати, јер од тога нема никакве практичне користи, колико Уставни суд БиХ излази изван оквира својих овлашћења која има према Уставу БиХ. Стога ништа друго не преостаје до да се барем остави писани траг о примјерима тог кршења Устава БиХ од стране Уставног суда БиХ, чему једино и служи овај текст.

Република Српска 24.01.2025 | 17:12
Благојевић: Уставни суд БиХ претворен у законодавца

Др Милан Благојевић

Најновији разлог за то је одлука број У-20/24 коју је јуче, 23. јануара 2025. године, донио Уставни суд БиХ. Њоме је тај суд ставио ван снаге члан 4. став 1. тачка 12. Правилника (из 2024. године) о наставном плану и програму за основно васпитање и образовање Републике Српске те Прилог број 20 – Наставни програм за предмет Историја за ИX разред основне школе у дијелу који се односи на Тему 11. „Република Српска и Одбрамбено-отаџбински рат“. 

У том дијелу била је очекивана таква одлука и због тога јој се не треба чудити, јер су представници Републике Српске најприје 2003. године гласали у Парламенту БиХ за Оквирни закон о основном и средњем образовању у БиХ (који је и данас на снази) и одредбу тог закона (члан 3) да је један од општих циљева основног и средњошколског образовања у БиХ „развијање свијести о припадности држави Босни и Херцеговини“, а не и припадности ентитетима.

Након тога су представници Републике Српске 2007. године гласали за и прихватили  пропис на нивоу БиХ, под називом Смјернице за писање и оцјену уџбеника историје за основне и средње школе у БиХ.

Ове смјернице објављене су у „Службеном гласнику БиХ“, број 5/07.У тим смјерницама је одредба, коју је у име Републике Српске прихватио и потписао њен тадашњи министар образовања и културе, према којој је циљ наставе историје да:

„ученици добију основно разумијевање историје сва три конститутивна народа и националних мањина“, затим да „Босна и Херцеговина (а не ентитет – моја опаска) буде главна полазна тачка“, као и да „код писања уџбеника аутори требају примјењивати мултиперспективност, која треба бити заступљена у свим аспектима уџбеника“.

А мултиперспективност, на коју је пристала Република Српска 2003. и 2007. године, значи да се уџбеници историје, па и о догађајима из протеклог рата у БиХ, не могу писати само из визуре једног народа, већ се о томе на одговарајућим мјестима у уџбеницима историје треба омогућити присуство сваког од погледа које на тај период има сваки од конститутивних народа.

Имајући у виду ове чињенице, било је сасвим очекивано да Уставни суд БиХ јуче донесе одлуку какву је донио у предмету број У-20/24, то јест да стави ван снаге члан 4. став 1. тачка 12. наведеног Правилника те његов поменути Прилог број 20, што сам и најавио средином октобра прошле године у мом текст Стварност и ми .

Међутим, у тој одлуци Уставног суда БиХ има и нешто на шта тај суд нема право ни по Уставу БиХ, а ни по Правилима Уставног суда БиХ.

Ради се о оном дијелу те одлуке у којем је Уставни суд, како стоји у његовом јучерашњем саопштењу, „забранио извођење наставе за наставни предмет Историја за ИX разред основне школе на основу стр. 185-192. уџбеника 'Историја за 9. разред основне школе', чији је издавач Јавно предузеће 'Завод за уџбенике и наставна средства' а.д. Источно Сарајево, издање за 2024. годину“.

На овај дио предметне одлуке Уставни суд БиХ нема право како према Уставу БиХ, тако ни према Правилима тог суда. Наиме, нигдје у Уставу БиХ није прописано да Уставни суд БиХ у поступку апстрактне контроле уставности прописа, што је случај и са јучерашњом предметном одлуком, може наметнути наведену забрану.

Није то Уставом БиХ ни могло бити прописано, јер би у супротном Уставни суд БиХ од суда био претворен у законодавца, будући да забране, каква је она јучерашња, представљају не одлуку суда, већ су законодавна норма којом се забрањује одређено понашање, чиме је Уставни суд БиХ себе претворио у законодавца. 

Учинио је то Уставни суд иако му то не дозвољава не само Устав БиХ, већ ни Правила тог суда. Наиме, у тим Правилима и сам Уставни суд је прописао (члан 59. став 2) да усваја захтјев за оцјену уставности „када утврди повреду Устава“, односно да (члан 61. став 2. Правила) одлуком којом утврђује несагласност неког прописа са Уставом БиХ „може у цијелости или дјелимично укинути општи акт или поједине његове одредбе“.

Дакле, Уставни суд БиХ и према Уставу БиХ и према својим Правилима у поступку апстрактне контроле уставности има право само да утврди повреду Устава БиХ и да у цијелости или дјелимично укине општи акт (закон, уредбу, правилник) или поједине његове одредбе, а не и да намеће забране, јер тиме на апстрактан и генерализујући начин прописује како се људи имају, боље рећи не смију понашати, за шта Уставни суд није надлежан.

Но, није ово први пут да се Уставни суд БиХ понашао неуставно и супротно својим правилима, претварајући себе у законодавца. С обзиром на то да ми слабо памтимо и веома брзо заборављамо, подсјетићу на крају овог текста на одлуку Уставног суда БиХ у предмету број У 44/01. У том предмету Уставни суд БиХ је 22. септембра 2004. године донио одлуку која је постала закон у Републици Српској, замијенивши дотадашње одредбе њеног Закона о територијалној организацији.

Том одлуком Уставни суд БиХ је, између осталог, прописао да се назив „Град Српско Сарајево“ замјењује називом „Град Источно Сарајево“, назив „Српско Ново Сарајево“ се замјењује називом „Лукавица“, назив „Српска Илиџа“ се замјењује називом „Касиндо“, итд.

Та одлука је била закон у Републици Српској све до 2009. године, када је Народна скупштина Републике Српске донијела нови Закон о територијалној организацији Републике Српске.

Међутим, у том закону само су поновљена правила из наведене одлуке Уставног суда БиХ. Стога се с правом може рећи да на основу те одлуке Уставног суда БиХ, као својеврсног закона, Град Источно Сарајево и данас носи то име.

Др Милан Благојевић 

Коментари / 12

Оставите коментар
Name

З

24.01.2025 17:51

Текст предугачак, није ни занимљив.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Овако

24.01.2025 18:36

Како коме, мени је занимљив.

Name

Сарајлија

24.01.2025 18:40

Ни предугачак , ни незанимљив! Потпуно утемељен@

Name

з

24.01.2025 18:47

лупа по бицају...хоце да се ували у опозицију...ено му цизмица...на сто је спао

Name

Кола

24.01.2025 18:18

И требају бит закон...јер га нема.

ОДГОВОРИТЕ
Name

И он се

24.01.2025 20:32

Утрпава у опозицију! А цизмица а додо дали отказззз?! Гдјее си био дисад!! 30 годинаа пљацка трајее а ти сад прибудио се академику савјетникууу!!!

Name

Шта друго

24.01.2025 18:35

Па кад уставни суд Српске је политички суд!?

ОДГОВОРИТЕ
Name

М

24.01.2025 19:43

Докле више о ратовању??? Никад нама неће бити боље. Не би ме чудило да се опет зарати. Будале од народа, само сију мржњу.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Ма

24.01.2025 20:07

Уставни суд је тумачи заштитник Устава!!! Ако Уставни суд утврди да несто није у складу са Уставом онда је дузан да то забрани. Тачка. Благојевићу, ту нема даље приће. Тако је у цијелом свијету.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Ђжо

25.01.2025 03:21

Тзв. Уставни суд Бих је нелегалан јер нема представника Срба. Крај!

ОДГОВОРИТЕ
Name

Уф

25.01.2025 06:57

Тако је!

Name

Шта

25.01.2025 12:53

ради РС.Повуче своје судије из УС и сад се сви буне?Па да тамо сједе Срби,бар би неком могли рећи да нису у праву,да су странци непожељни или шта већ,макар били надгласати.Или је боље што их нема никако?Молим ,професора Благојевић а да нам појасни!

ОДГОВОРИТЕ